To samo kod mene ima: tortu pravim bez povoda, a za godišnjicu braka jednostavno pecivo za koje još uvek ne mogu da odlučim da li je keks ili kolač. Venčiće sam iskopala na nekom od papirića koji su ubačeni u svesku s bakinim receptima. Takvih papirića ima koliko i recepata upisanih u svesku. Napisani su na poleđinama koverti, listovima iz notesa, na bilo čemu što se našlo pri ruci. Meni omiljeni je recept napisan na pozivu za partijski sastanak iz 1966. i onaj sa poleđine recepta za lek Bactrim mog brata Luke, kad je ovome bilo dve godine (taj lek su i meni davali za svaku sitnicu kad sam bila mala, pa je posle povučen sa tržišta. Hm, pitam se zašto...).
Tek, sedim juče i hoću da napravim nešto brzo što će i Una hteti da jede, i pošto znam da ona voli kekse, odlučim se za ove venčiće. Recept pretpostavlja da imate neku modlu kojom možete da vadite kekse u obliku venčića, a pošto ja to nisam imala, odlučim se da sama od testa ispletem venčiće. Tako je i bilo. Manje-više.