Badem pita / Almond Pie

Danas svašta nešto slavimo. Prvo, Faschingsdienstag (Mardi Gras) - karneval je uvek dobar povod da se pojede nešto slatko. Drugo, juče je bilo godinu dana od kada sam započela blog, pa je ovo i rođendanski post. Čemu sam se nadala, dokle sam stigla? 

Prvo, očekivala sam da ću za godinu dana uspeti da napravim mnogo više stvari, da ću češće pisati, međutim, čisto logistički, blog je veoma zahtevan. Dok ja napravim, dok islikam, dok obradim slike, dok napišem, dok prevedem na engleski... Treba mi ceo jedan dan, ponekad i dva za produkciju novog teksta. Drugo, trudim se da pazim na liniju i ne smem da pravim kolače tako često kao što bi trebalo. A da pravim i ne jedem... Recimo da još nisam dosegla taj nivo.

Ono što je nadmašilo sva moja očekivanja je fenomenalan odziv ex-Yu foodie blogerske zajednice, koja je raširenih ruku prihvatila ovaj blog. Nakon samo godinu dana, blog ima 115 followera i preko 11 000 poseta mesečno. Moja najposećenija strana, recept za reform tortu je trenutno prvi rezultat na Google search listi za ovaj pojam (na engleskom Googleu prvi, na nemačkom treći). Mislim da je ovo izuzetan uspeh za blog koji se bavi skoro isključivo slatkišima, i to receptima koje je pregazilo vreme. Želela bih svima da se zahvalim na posetama, komentarima i podršci, a posebno onima koji su po mojim receptima pravili kolače i uživali u njima.

Za posebnu priliku i poseban kolač: kao što vidite, nosilac je naše lente Hall of Fame. Ovo je jedan od najstarijih recepata u bakinoj svesci, ujedno i veliko otkriće jer se ovog kolača niko ne seća. Prava zaboravljena poslastica! Pre nego što pređem na stvar, moram da upozorim javnost da je ovo nešto najkaloričnije, ujedno i najskuplje što sam dosad umesila. A najgore od svega je što je vredno i para i dodatnih sat vremena džoginga. Ja bih rekla da je senzacionalno.

Da biste shvatili svu raskoš ovog kolača, morate veoma da volite bademe i puter. Onako, baš. Samo ljudi koji u potpunosti cene plemenitost ova dva sastojka mogu da dožive gurmanski orgazam pri prvom zalogaju. Ako vam je svejedno hoćete li u kolač staviti puter ili margarin, ako ste ravnodušni prema marcipanu, nemojte ni da se trudite. Što je najbitnije, sačuvajte pare za nešto drugo, jer od ovog budžeta možete da napravite tri normalna kolača.

Prvo, treba vam 400 grama samlevenih blanširanih badema. To je mnogo. I mnogo novca i mnogo truda oko pripreme badema, treba prvo da se popare, pa da se ljušte, pa da se malo prepeku tj. osuše, pa se tek onda melju. A pritom niste još ni počeli da pravite sam kolač. Na svu sreću, u ovim krajevima mogu da se kupe mleveni blanširani bademi u kesicama, ali to zadovoljstvo košta oko deset eura kilo. Ja sam ih, naravno, kupila jer računam da ih ne koristim tako često i da mogu toliko sebi da ušparam trud, vreme i struju.

Još nešto; pre izvesnog vremena sam napisala da nije tako bitno da li se koriste oljušteni ili neljušteni bademi u kolaču Vanillekipferl i da to ne utiče presudno na ukus. Ne utiče, đavola. Napravila sam te iste kolače s neljuštenim bademima nekoliko meseci kasnije i ukus nije bio ni blizu onako delikatan kao sa ljuštenim. Ljuspa od badema ima neki svoj ukus koji nit' smrdi nit' miriše, uglavnom "razblažuje" suštinu arome badema. A badem je ionako veoma blagog ukusa i ne treba vam ništa što će to još više da neutralizuje. Zato, ili pare na sunce, ili sami oljuštite svoje bademe.

Primetićete da u kolač ide i skandalozna količina putera - 300 grama. Za to vas neću ubeđivati da tako mora da bude - mislim da bi kora bila podjednako ukusna i sa 200 ili 250 g putera, doduše verovatno malo suvlja. Ovako, badem pita je jedan od najmasnijih kolača koje sam jela, a da nisu prženi u ulju.

Za kore:

• 300 g brašna
• 8 žumanaca
• 300 g putera
• 4 kašike šećera

Za fil:

• 400 g šećera
• 8 belanaca
• 400 g blanširanih mlevenih badema
• 5 kesica vanilinog šećera

Testo se mesi sa puterom iz frižidera - u tom smislu, nadam se da su vam bicepsi jača strana. Svi sastojci za testo se sjedine i umese. Zatim se testo umota u plastičnu foliju i stavi u frižider dok pravite fil. Puter se od mešenja i toplote ruku malo otopi, a bitno je da masa bude što čvršća pre nego što ode pod oklagiju.

Sada se rerna uključi da se zagreje na 150 stepeni s ventilatorom ili 160 stepeni bez ventilatora.

Za fil se umute belanca u čvrst sneg, i njemu se postepeno dodaju šećer i dve kesice vanilinog šećera, neprestano muteći miskerom. Nakon toga se dodaju mleveni bademi i sve se lagano promeša kašikom.

Testo se podeli na dva i na pobrašnjenoj radnoj površini se razvalja u dve tanke kore (4 mm) koje treba da budu u obliku kalupa u kome ćete peći pitu. Ja sam koristila pravougaoni duboki pleh (moj je 40 x 25 cm) koji sam obložila bakpapirom. Testo je veoma zahvalno - lako se tanji i ne cepa se prilikom "transfera" u pleh. Za taj manevar predlažem oprobani sistem obmotavanja testa oko oklagije i odrolavanja nad plehom.

Na prvu koru se ravnomerno rasporedi snežnobeli fil, koji se zatim poklopi drugom korom. Peče se oko 45 minuta, dok gornja kora ne primi zlatnožutu boju.

Odmah nakon vađenja se pospe preostalim vanilinim šećerom i pusti se da se sasvim ohladi.

Šta sam promenila? Zaboravila sam da stavim onih 4 kašike šećera u testo. Međutim, to je bila sreća u nesreći jer je fil veoma sladak i prožima se s testom u toku pečenja, tako da zasladi donju koru, a gornja se ionako posipa vanilinim šećerom. Dakle, to možete slobodno da izostavite.

Dodala sam i malo prah šećera po gornjoj kori, to može a ne mora.

Presuda: Jedno sam očekivala, a dobila nešto sasvim drugo. Mislila sam da će kore ličiti na kore za lenju pitu, međutim, ne liče, ni vizuelno, ni po konzistenciji, a ni po ukusu. Mislila sam da će se fil u toku pečenja pretvoriti u beze, da će biti suv i hruskav jer u njemu nema masnoće, a ima mnogo šećera i belanaca. Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano: puter iz kora se upio u fil, a velika količina mlevenih badema je odigrala ulogu brašna, što je rezultiralo testastom masom koja najviše podseća na marcipan.

Fil ima izuzetno intenzivan bademasti ukus, kao marcipan ili liker od badema. Kora se malo mrvi, ali nije strašno, nakon što malo odstoji, kolač postaje kompaktniji. Prava eksplozija ukusa, do te mere intenzivna da vam savetujem da sečete na mnogo manje parčiće od ovih na slici. Doduše, svako ko ga je probao, hteo je još, tako da i ne morate.

Almond Pie

Today is my blog anniversary and I'd like to celebrate with a very special recipe for a special occasion. I'd also like to thank blog visitors from all over the world for making me believe I'm doing the right thing. The making of these pages is not the easiest task - you need to bake, take photos, edit photos, write, translate. It's very time-consuming and it develops at a much slower pace than the one I had in mind when I was starting. But never mind, the most important thing is you're enjoying it and I'm enjoying it so let's get down to business.

Almond pie is just what carnival calls for - fatty, sweet and sensual. There's an obscene amount of butter and almonds in this cake, so it's not only going to make you run that extra mile the next time you work out, it's also going to leave its mark in your budget - you can make three "normal" cakes for the price of this one.

This is what you'll need...

For the pastry

• 300 g all-purpose flour
• 8 egg yolks
• 300 g butter
• 4 Tbsp sugar (but you can leave this out, as the filling is sweet enough)

Filling

• 8 egg whites
• 400 g sugar
• 2 sachets vanilla sugar
• 400 g ground bleached almonds

+ another 3 sachets vanilla sugar for dusting

Mix the pastry ingredients with cold chunks of butter - this is not the easiest physical task, so I hope your biceps are in shape. Do not use the electric hand mixer - the dough is too hard for it. Once you're done, wrap your pastry in plastic foil and put it back in the fridge while you make the filling.

Pre-heat your oven to 150° C (with fan) or 160° C (without fan).

Whisk the egg whites until firm, gradually adding the sugar and vanilla sugar. Once you're done, gently fold in the almonds.

Separate the pastry in two and roll it out with a rolling pin in shape of your baking pan. I used a deep 40 x 25 cm pan and the pastry was about 4 mm thick when I was done with it. Wrap it around your rolling pin to transfer more easily into the pan (lined with greaseproof paper). Spread the filling on top of the bottom pastry layer and cover with the second pastry layer. Bake for about 45 minutes, until golden.

As soon as you take the cake out of the oven, sprinkle with vanilla sugar and leave to cool off completely.

The result: a wonderful marzipan-like filling with an intense almond aroma. Cut in cubes and let this pie take you straight to heaven.