Naravno da se ovaj kolač u originalu sasvim drugačije zove. I naravno da uopšte nije u obliku mafina. Međutim, ako pogledate fotografiju bakinog rukopisa, sami ćete ustanoviti da ni originalan naziv nema nikakve veze s onim što stoji u receptu. Naime, ovo bi trebalo da bude "Posna crna torta".
Dobro, posno jeste. Međutim, nit je crno, nit je torta. Ipak, u duhu uskršnjeg posta, htela sam da vam napravim nešto slatko, a posno. E sad, to što u kolač ide čaša vina, ne znam da li mu poništava posnost, pošto - koliko ja znam, a vrlo malo se razumem u crkvene stvari - u toku posta ne sme da se konzumira alkohol. U tom slučaju, ako vam je baš stalo da igrate po pravilima, stavite neku drugu tečnost. Sok od grožđa, recimo.
Rekla sam da nije ni crno. Mada je rukopis toliko uflekan da uopšte nisam sigurna da piše "crna" u naslovu. To nije jedini problem s rukopisom. Fleke su onemogućile da rastumačim količinu meda u receptu, pa sam to uradila na svoju ruku i dobro sam prošla. Drugo, mere su date u razlomcima, ali ne piše na šta se ti razlomci odnose, tako da sam i njih slobodno tumačila - nekad primenjujući meru na čašu (jer prva mera u receptu glasi "jedna čaša") a nekad na kilogram (jer bi četvrtina čaše šećera svakako bila premalo i za najumerenije sladak kolač).
Pre nego što objasnim šta sam sve dodala, oduzela i izmislila, da pokušam da protumačim rukopis:
- 1 čaša belog vina (200 ml)
- 250 g šećera
- 1/4 čaše meda
- 1/4 čaše ulja
- 250 g mlevenih oraha
- malo muskatnog oraščića
- kašičica sode bikarbone
- čaša i po brašna
Prvo se pomešaju tečni sastojci, pa se zatim dodaju suvi. Sve se izmeša varjačom i peče u podmazanom kalupu za hleb 40 minuta na 160 stepeni.
OK? Zvuči smešno jednostavno, ali to je samo jedno tumačenje veoma kriptičnog rukopisa koji postavlja silne dileme, a ja sam ih rešila na sledeći način:
1. Koje vino? Crno ili belo? Stavila sam belo jer se ono gotovo uvek stavlja u kolače. Odnosno, pošto sam kolač napravila dvaput (o tome kasnije) jednom sam stavila šardone, a drugi put roze. Međutim, moguće je da kvalifikacija "crna" u naslovu recepta aludira na crno vino. Naravno, jedna čaša vina ne bi kolač učinila crnim nego sivim, tako da sam odbacila tu varijantu.
2. Brašna koliko upije, kaže originalni recept. Pošto nisam želela da mi testo ispadne suviše suvo, stavila sam čašu i po brašna, mada je moglo da se doda još. Imala sam na umu da u testo ide i četvrt kile mlevenih oraha koji igraju ulogu brašna i da je ovo sasvim dovoljno.
3. Želela sam pošto-poto da kolač bude taman tj. crn, pa sam dodala jednu supenu kašiku kakaoa. Kasnije sam napravila i kolač bez toga, ali mi se više dopao sa.
4. Pošto sam imala samo 200 g mlevenih oraha, onih preostalih 50 g sam nadomestila seckanim orasima i to je ispalo lepo. Možda bih sledeći put stavila još malo.
Napravila sam grešku što sam pekla u silikonskom kalupu umesto da sam uzela onaj klasični i obložila ga namašćenim bakpapirom. Testo je veoma lepljivo. I ajde sad što se zalepilo, dešava se. Međutim, ono što je kolač učinilo vizuelno nereprezentativnim se desilo nekih 30 minuta nakon što je počeo da se peče, kad sam ga izvadila da ga bocnem i vidim da li je gotov. Kako sam ja bocnula, tako je "krov" kolača pukao napola uzduž i urušio se.
U tom trenutku mi je došlo da sve zafrljačim u kantu za đubre. Međutim, radoznalost je bila jača. Ostavila sam ga još desetak minuta u rerni (jer, da, ispostavilo se da nije bio gotov) i kad sam ga izvadila morala sam da ga probam. A onda je nastao preokret u zapletu. Taj posni kolač, dok je vruć, i dok alkohol nije još sasvim ispario iz njega (kasnije se ta vinska nota gubi) je nešto sasvim posebno. S jedne strane, primetan ukus i miris vina. Pa orasi. Pa oraščić. Pa med. Pa kakao. Divno.
Tada mi je postalo jasno da svoje oduševljenje moram da podelim s javnošću, ali da ne mogu da ga slikam u tom stanju (na kraju sam ipak skupila hrabrost) i da ću morati da ga ponovo napravim u nekom stabilnijem formatu, pa sam se odlučila za mafine. I onda sam umesto belog vina uzela roze (u stvari, roze je Una izabarala u samoposluzi uz komentar: "Ovo! Ovo! To mama voli." Blamaža meseca.) i rešila da preskočim kakao jer ga u bakinom receptu nema.
Sve u svemu, kolač ukusom i sastojcima podseća na medenjake, ali nije keksast, nego pun i raskošan. Verovatno najbolji posni desert koji sam ikad probala i sigurno će mi ući u redovni repertoar kolača koje pravim jer je veoma poseban. Na vama je da se uverite da sam u pravu.
Dopuna 24 časa kasnije: Preko noći, mafini su postali znatno kompaktniji - tvrda korica je omekšala, a meko dno očvrsnulo i dobili su konzistenciju klasičnih mafina, što dokazuje da jaja u ovom slučaju uopšte nisu neophodna. Ako možete da sečekate.
Tipsy Vegan Muffins
This cake is so far from the original I went ahead and changed its shape as well turning it into muffins. The original states that it's a "Black Lenten Torte", but this is not true. It is meant to be consumed in times of Lent, so how appropriate that I'm posting it now. The omission of products of animal origin also makes it vegan.
Everything about the recipe is simply wrong. First of all, the measures are given in fractions, but it is unclear what these fractions refer to - it simply says 1/4 sugar, or 1/4 oil. An expected amount of sugar for your average cake could be 1/4 kilo (250 g), but it is unlikely that a cake requires no more than 1/4 of a cup of sugar, and vice versa, a quarter of a cup of oil would be OK for a cake, but a quarter of a litre would be way too much. So I tried to follow basic baking logic while interpreting the obscure instructions. And this is the recipe I more or less invented:
- 1 cup (200 ml) white wine
- 250 g sugar
- 1/4 cup honey
- 1/4 cup vegetable oil
- 250 g ground walnuts
- a pinch of nutmeg
- 1 Ts baking soda
- 1 1/2 cup flour
- 1 Tbsp cocoa
Pre-heat the oven to 160 degrees C. Mix all the liquid ingredients. Mix the dry ingredients separately, then fold into the liquid mix with a wooden spoon. Take a bread form and line it with well-greased baking paper (the dough is very sticky and you want to take all measures of precaution). Bake for 40 minutes. Do not take out of the oven beforehand, do not test with a toothpick to see if it's ready. Best eat while warm (crumbly with an alcoholic aftertaste) or let them rest for 24 hours which will improve their texture and make them much more compact.
Jednostavno i verujem preukusno!!
ReplyDeletePreko nečega što je bilo potencijalno za u smeće si došla do nečega što je odlično, sviđaju mi se muffinići, vjerujem da je okus divan!
ReplyDeleteSteta sto je ta flajka Senso-Grenasa na "private" na flickru, posto bih je rado stavio u favorite:)
ReplyDeleteDanas ispunjavamo želje. :)
ReplyDeleteIzvrsno ! Svaka čast na trudu i na strpljivosti i hvala ti što si nam poklonila ove muffins, sigurna sam u odličan okus !
ReplyDelete