... iliti "O Turcima". Dok nisam napustila Balkan, sa živim Turčinom nisam došla u kontakt (dobro, preterujem, stalno sam prolazila pored Turske ambasade u Proleterskih brigada, bio je tu poneki Turčin). Međutim, otkad živim u Nemačkoj, Turci su svuda oko mene. Čim sam stigla, naučila sam da prepoznam turski jezik kad ga čujem na ulici, prvi put probala pravi döner i lahmacun. Živim u delu grada koji se graniči s turskim kvartom, već godinama idem kod turskog frizera, tamo se slušaju turski narodnjaci koji se, osim jezički, ni po čemu ne razlikuju od naših. Skoro svake nedelje, idem u tursku samoposlugu. Da mi nije nje, ne bih ovde savila nijednu sarmu, ne bih nikad složila baklavu, pa čak ni pitu (nisam vična razvlačenju kora, kupujem gotove kod Turčina). Svi znaju da samo tamo može da se kupi čestit spanać, i bostan leti.
Nikada nisam bila primorana da se dovijam i kao mnoge naše žene u dijaspori, sama kiselim kupus, pravim sir, iz domovine naručujem tucanu ljutu papriku ili neki drugi začin koji se ovde ne koristi mnogo. Sve ima kod Turčina. Belog sira petnaest vrsta, bolji izbor nego kod nas - ako voliš manje mastan 40% masti, pa 55%, pa čak i 60%, taj je skroz kremast i najukusniji. Pa ako ne bi kravlji, ima ovčji, a za koji evro više, čak i kozji beli sir. Kore im nisu baš kao naše, debele su predebele, a tanke pretanke. Kada čovek ređa pitu od tankih kora, mora da ih prekrije mokrom krpom da se ne osuše i ne polome dok čekaju na red da budu nafilovane. I ne znam koji konzervans trpaju u njih, ali mogu da ostanu u frižideru mesecima i da se ne pokvare.
Kod Turčina sam probala i neke od ranije nepoznate stvari. Recimo, ima da se kupi hleb, mekan beli kvasni hleb, koji se uvija kao puž, a nafilovan je sirom. Samo sirom, bez jaja, pavlake i ostalog što ide u pitu. I sir slan, a onaj hleb malo slatkast. Kad se toga dokopam, ne stajem dok sve ne pojedem (prodaju se u kesi po dva puža srednje veličine). To me je inspirisalo da od običnog bakinog recepta za lisnatu pogaču napravim nešto zanimljivije - pogaču sa sirom. Onim turskim, od 60% masti!
- 800 g mekog brašna
- 20 g svežeg kvasca
- kašičica soli
- 2 kašike šećera
- kašika masti
- 1 jaje
- 200 g margarina
- 350 g masnog belog sira
- mleko
- brašno za posipanje tokom mešenja i margarin za premazivanje
Prosejte brašno, dodajte mu so. U jednoj činijici rastopite kvasac sa šećerom i toplim mlekom (oko 250 ml). Ostavite da mešavina kvasca i mleka malo zapeni na toplom mestu. Pomešajte brašno, kvasac s mlekom, jaje i mast i umesite mekše testo, postepeno dodajući mlako mleko. Ja obično mesim hleb rukom, tako više volim, međutim, obično i ne pravim hleb od više od 500 g brašna. S 800 g brašna moja ruka ne može da izađe na kraj, eto nejaka, šta ćete. Zbog toga sam iznimno umesila hleb mikserom s onim spiralnim mutilicama. Recept ne nalaže tačnu količinu mleka, ja bih rekla da sam potrošila sve zajedno nešto više od pola litre, tek, važno je da testo bude mekano. Dok ga budete filovali i preklapali, u njega će se upiti još brašna.
Nakon mešenja, premažite testo uljem sa svih strana i prekrijte kuhinjskom krpom. Ostavite da nadođe četrdesetak minuta na toplom mestu (ovde je trenutno svuda toplo mesto osim u podrumu). Zatim dobro pospite radnu površinu brašnom (bolje vam je da posle bacite višak brašna nego da vam se testo zalepi) i izručite testo na nju. Testo pospite brašnom i odozgo i razvucite ga u obliku pravougaonika. Dve trećine pravougaonika premažite margarinom, pa na onu trećinu u sredini pospite izmrvljeni sir i savijajte testo tako što "suvu" trećinu preklopite preko one sa sirom, a onda onu na kojoj je samo margarin preko ove suve. Ponovo pospite testo brašnom, pa ga opet razvucite, mažite, posipajte sirom i savijajte dok ne potrošite sav margarin. U mom slučaju je to bilo triput.
Na kraju ćete dobiti testo u obliku veoma duguljastog pravougaonika. Možete već tako da ga pečete, ja sam htela nešto "kraći" oblik, pa sam ga preklopila napola i dobila veoma debeo kvadrat. Njega sam prenela na pleh s bakpapirom i onda ga još malo istanjila oklagijom. Pokrila krpom i ostavila da nadođe. Obično se hleb pred pečenje ostavlja sat vremena da se digne, ja sam moj ostavila sat i po jer sam morala po dete u vrtić, a nisam htela da ostavim uključenu rernu. Ne znam da li je zbog toga pogača divljački narasla, tek, čini mi se da bi ispunila i veći pleh, da sam ga imala.
Pre nego što sam je stavila u rernu, zasekla sam je unakrst i premazala topljenim margarinom. Pekla se prvo pet minuta na 200 stepeni, a onda još 45 minuta na 180 (s ventilatorom).
Šta sam promenila: Dodala sam sir, da ne bih dobila standardnu lisnatu pogaču. Osim toga nisam menjala ništa, osim što sam se setila da premažem pogaču masnoćom pre pečenja i od oka sam odredila i temperaturu i dužinu pečenja. Hleb izgleda malo tamniji nego što bi trebalo, ali zbog nenormalnih proporcija, nisam smela da rizikujem da se ne ispeče iznutra, pa sam ga ostavila malo duže u rerni.
Presuda: Ovo je prvenstveno lisnata pogača u kojoj je sir sekundarna aroma. Nema ga mnogo u odnosu na brašno. Ako želite sirastiju pogaču, udvostručite količinu sira, ali računajte s tim da će valjanje testa oklagijom ići teže (testo će se cepati). Važno je da koristite masniji sir, jer se on u toku pečenja istopi u unutrašnjosti pogače.
Kao sva domaća lisnata testa i ovo se pravi sa margarinom. Inače ne koristim margarin, i kad ga recept nalaže ja ga zamenim puterom, samo lisnato testo pravim s margarinom. Jednostavno, tradicija tako nalaže, moja mama pravi divnu pogaču u obliku ruža takođe s margarinom. I na drugim blogovima sam nailazila na isto - ljudi uglavnom koriste margarin za lisnato. Drugačije se upija u brašno od putera, ima diskretniji ukus i lakše se kombinuje s filovima.
Pogača je prva liga. Jedna od onih što morate da probate dok je još vruća, a onda ne možete da stanete. Ništa ne bih promenila da je ponovo pravim, osim što bih posula prepečenim susamom odozgo, ali nije neophodno.
Feta Cheese Bread
"Pogača" is a traditional Balkan bread. There are many different kinds, but what separates a pogača from a loaf of bread is its round shape and a rich tradition of adding all sorts of fat to the dough. Be it lard, butter, margarine or cheese, pogača is always a treat. In Serbia, we prefer our pogača plain, and my grandmother's recipe doesn't include a filling. I added some feta cheese to it, inspired by a cheese bread I bought at the Turkish corner shop.
- 800 g flour type 500 / 550
- 20 g fresh yeast
- 1 Ts salt
- 2 Tbsp sugar
- 1 egg
- 1 Tbsp lard
- milk
- 200 g margarine
- 350 g feta cheese with 60% fat
- some extra flour and margarine for kneading / glazing
Sift the flour and mix it with the salt. Warm a cup of milk and dissolve the yeast and sugar in it. Leave to prove for 15 minutes. Knead all ingredients apart from margarine to make a soft dough. Keep adding lukewarm milk to get a sticky but not liquid dough (more flour be added while folding the puff pastry). I'd say I used up about 500 ml of milk, or a little bit more.
Once you're done kneading, spread some vegetable oil on your dough and cover the bowl with a tea towel. Leave to prove for one hour. Dust your surface generously with flour and roll out the dough in shape of a big rectangle. Spread 1/3 of the margarine on two thirds of the rectangle and sprinkle crumbled feta cheese on the middle third. Fold the "clean" third over the cheese third, and the margarine third over the "clean" one. Dust and roll thin(ner). Repeat this three times, until you've run out of margarine and cheese.
In the end you'll get a pogača shaped as a long rectangle, which you may bake as it is. I folded mine once again to get a square which I then made slightly thinner with a rolling pin. I covered the bread and left it to prove for another hour. After 45 minutes I turned on the oven to 200 degrees C.
Before baking, I sliced the pogača cross-wise and spread some melted margarine on top. I baked it for 5 minutes at 200 degrees, and for another 45 at 180 degrees. It's better to bake a little longer, to make sure it's done on the inside. It's a huge bread and you want it well done. And it's delicious. And even Una loved it. Best eaten while still warm with the melted cheese oozing out!
Savrseno izgleda, nema šta. Znam da vam je "preko" teđe da nadjete neke namirnice, samo znas da ni ja ne stignem da kiselim kupus i sto jos drugih aktivnosti koje su radile nase bake i majke. One su sve stizale jer su bile kod kuće. Ja sam npr juče dosla kući ko četiri popodne, dok sam dala deci da jedu bilo je već5h. I malo da spremam i popijem kafu i da se pripremim za sutra dan na poslu, jer nekada nosim presude pa kucam kući i eto ode dan, a tako budem ponekad umorna da me mrzi i da usisam.Ali nisam bas tako lenja, nekada mi se bas kuva i radi svasta...tako da mislim da je i ovde za neke od nas nezgodno u smuslu, da ne mogu sve bas sebi da priustim..:)
ReplyDeleteKao sto drugi narodi imaju svoje hlebove koji su
ReplyDeleteprepoznatljivi za njih,tako mi imamo nasu pogacu.Ovaje malo luksuzniaj verzija ali zasto da ne:)
U pravu si Vera, ja se divim ženama koje u isto vreme rade i podižu decu, uključujući i moju majku (mada je njoj baka pružala logističku podršku). Zimnica je oduvek bila poduhvat za sebe i sećam se da smo to radili svi porodično (moj otac je čistio kupus, pekao paprike, keva je onda pravila ajvar i nalivala turšiju) jer jedna osoba stvarno ne može sama sve da stigne.
ReplyDeleteDžoli, em luksuznija, em komplikovanija, ali isplati se! :)
Pod jedan, jede mi se pogaca, i tome ima pomoci, ako budem pratila tvoja uputstva. Pod dva, jedu mi se ti puzici punjeni slanim sirom - ali odmah! :) Sta cu sa tim problemom? ;)
ReplyDeleteOvo me neodoljivo podseća na česnicu koju pravim koju premazujem mašću. Mast i brašno glavni sastojci, prsste da poližeš. ne sumnjam da je odlična.
ReplyDeleteLisnato testo sam prvila po Majinom receptu za puer kifle i premazivala puterom. Tačno je da se oseti puter, ali meni se to dopada i nikada ga ne bih premazivala margarinom nakon toga.
Sećam se kora koje se prodaju u Americi, onih u zamrzivaču kao Grčkih. Toliko su bile tanke da su se isto tako lomile i sušile.
Pogača izgleda božanstveno isplatio se sav trud
ReplyDeleteGoco, za sve postoji rešenje: nameravam da pri sledećoj kupovini pitam Turčina kako se to zove (pužići), pa da na internetu iskopam recept.
ReplyDeleteJelena, sećam se te tvoje česnice, nisi tako davno okačila recept. Još tad mi je curela voda na usta. Ja isto volim puter kifle, i pre izvesnog vremena ih je nekoliko blogerki napravilo odjednom, ali sve su ih punile nekom šunkom i sirom ili čokoladom, što je meni svetogrđe. Puter je sasvim dovoljan. Potrudiću se da ovih dana napravim prave francuske kroasane, to je lisnato testo nad lisnatim testima. Liči na ono što mi zovemo puter kifla ali je daleko vazdušastije (i ja sam se sa njim upoznala tek u Francuskoj, drugde se ne prave kako treba - dobro, osim ovde, ali mi živimo na granici s Francuskom). Ono što se u Beogradu prodaje pod tim imenom nema veze s originalom.
I ja sam čula da u lisnato često margarin umjesto maslaca ide. Pva pogača ti odlično izgleda.
ReplyDeletePogača je zaista vrhunska. Pitanje - da li je to 60% apsolutni sadržaj masti ili masnoća u suhoj tvari?
ReplyDeleteVolim tursku kuhinju, ali narodnjaci, joj!
Odlično je u dijaspori imati dućane u kojima se može nabaviti hrana i potrepštine na koje smo inače navikli. Čula sam da Turci prave nešto slično našem kajmaku, mada nisam sigurna da je to isti kajmak kao kod Srba i bosanaca. Meni bi vani najviše nedostajao kajmak, ali bi se na kraju navikla i na one strašne zamjene od sira i putera.
Neki ljudi sa područja bivše Juge su lijepo razvili biznis otvorivši prodavnice koje nude naše proizvode kao što su eurokrem, Jaffa iz Crvenke, zatim ajvar i mnogi drugi proizvodi koje pamtimo,a koji se još proizvode. Mnogi imaju i mogućnost on-line narudžbe, pa naš svijet i daleko od domovine može pronaći nešto što će ga barem obradovati.
Savrsena pogaca :) To obogacivanje sirom dalo joj je posebnu aromu :) A Turci svuda stigli, letos sam u Spaniji naisla na restoran turske hrane :)
ReplyDeleteSelma, zar se taj procenat ne odnosi uvek na masnoću u suvoj materiji? Nisam stručnjak. Ne volim ni ja narodnjake, al kod frizera slušaš ono što frizer voli.
ReplyDeleteŠto se tiče kajmaka, da, Turci imaju svoj kajmak i zovu ga - gle čuda - kajmak. To je isto kao ono što se u Bosni zove kajmak, a opet ono što se u Bosni zove kajmak nema veze s onim što je u Srbiji kajmak. Srpski kajmak, tzv. užički je jedna od retkih namirnica koje uopšte ne mogu da se nabave u inostranstvu, barem ne u Nemačkoj.
Eurokrema, svih vrsta Vegete, Podravkinih pašteta i čega sve ne još ima kod Turčina u radnji koliko hoćeš.
Pogača izgleda odlično. Vjerujem da je jaaaaaako fina kad je topla.
ReplyDeleteEto, moracu da zasucem rukave i napravim ovu pogacu po tvom receptu jer tesko mogu odoleti finom pecivu, a ovo izgleda tako dobro, ma gotovo da sam vec krenula da grickam monitor!;)))
ReplyDeleteJa sam ta koja je svetogrđe počinila, i punila Majine francuske kroasane sa šunkom i kačkavaljem, ali samo kao kopiju Acinih kroasana. Pravila sam ih i prazne i obe varijante mi se dopadaju.
ReplyDeleteObožavam ovakve slane pogače, a ova me strašno privlači. Za vikend imam društvance, i baš sam si mislila što za slani zagrizak, sad znam.
ReplyDeleteJelena, bio je još neko! :) Garant!
ReplyDeleteI ja gomilu proizvoda, pogotovo onih nasih, nabavljam kod Turcina. Poslednjih meseci pristize sve vise i vise stvari iz Bosne i Hrvatske i to me bas raduje jer svaki put ugledam nesto novo. Doduse, meni su na prvom mestu nedostajali eurocrem Takovo i munchmallow, a to je vec dobio tako da ostale proizvode mogu i pricekati ;)
ReplyDeleteSireva ima milion vrsta ali najvise tvrdih, jos uvek nije stiglo nista nalik nasem mladom siru, ali nadam se da ce i to uskoro da se promeni pa cu moci cesce da uzivam u gibanicama i ovakvim finim pogacama ;)
Maxivida, pomislila sam da bi se ovdje moglo raditi i o apsolutnom sadržaju masti jer je ovih 60% veoma istaknuto (kao na vrhnju). Obično bi trebalo pisati procenat suhe tvari i procenat masti u suhoj tvari.
ReplyDeleteJa mislim da su kajmak u bosni i kajmak u Srbiji ista stvar. Skida se korica sa mlijeka i slaže u drvene kace i pusti da “ostari” Ja se dobro sjećam užičkog kajmaka, koji se prije rata prodavao u Sarajevu u tržnici i moj tata je to redovno kupovao. I sada se u Istočnom Sarajevu može nabaviti nevesinjski kajmak koji je po meni ista stvar samo sa drugog podneblja. U Sarajevu se može nabaviti i sjenički kajmak, koji je eto iz Srbije.
Bosanci imaju i slatki kajmak čiji proces sazrijevanja traje kraće pa je blažeg okusa, ali imaju i ovaj slani i kiselkasti. Možda bi se najbolje moglo odrediti po cijeni, koja se za kilogram kreće oko 18 maraka (oko 9 eua) i za nevesinjski i za sjenički i za vlašički. Ne znam koliko bi bio užički na tržnicama u BG??? Imaš li ti informaciju?
Anyway, meni bi kajmak jako nedostajao.
Selma, ne znam pošto je kajmak u Beogradu, ako ovo čita neko ko zna, nek kaže. Mi kajmak delimo na mlađi (beo, manje slan) i stariji (taj sjenički). Postoji i crnogorski skorup, on je toliko tvrd i žut da ne može da se maže na hleb.
ReplyDeleteMoguće je i da se u različitim delovima Bosne različite stvari smatraju kajmakom. Ja sam poreklom delimično iz Tuzle, tamo se kajmakom zove ono što mi zovemo mileram. U svakom slučaju, mileram je i taj turski kajmak koji ovde ima da se kupi, kao gušća i kremastija kisela pavlaka.
Evo da pomonem ja, pošto imam jednog zaljubljenika u kajmak u kući koji bi se odrekao svih mojih recepata sa bloga u zamenu da živi na kajmaku i dan i noć.
ReplyDeleteKajmak na pijaci više ne kupujem, ni pod tačkom razno (Zemunska pijaca) jer se toliko oseti margarin koji dodaju da povećaju masu, a i bez obzira na higijensku kontrolu i frižidere koje imaju oni i dalje drže te frižidere otvorene i kajmak na tezgi, pa se više i ne usuđujem.
Najbolji kajmak je u Merkatoru, ali i tu se čovek da prevariti. Cena je od 7 do 9 evra po kilogramu za onaj stariji. Mladog i nema. Piše da je sjenički i hajde da im verujemo. Na pijaci je oko 7 evra, možda i malo manje. Moji kupuju u Zlatiborcu i tamo nam je takođe ok. Inače cena je mnogo manja na mestu kupovine, i taj kajmak ako neko ima sreće tamo da zaluta može stajati jako dugo u frižideru.
Ima nekoliko recepata na Coolinariki za domaći kajmak, falsifikat kajmaka, za one koji ga ne mogu kupiti. Kopija kajmaka, ali da mine želja ljubiteljima. Znam koliko je nama nekada davno nedostajao u dalekom svetu.
Maxivida, drago mi je da si mi pojasnila na što si mislila pod "bosanskim" kajmakom. Nije ni slično, slažem se. Nema do pravog kajmaka. Inače i moja mama je iz Tuzle, odnosno iz Lukavca, gradića pored Tuzle. Mislim da to što tamo mileram nazivaju kajmakom nije stvar da ne znaju i nemaju kajmak, već sve nazivaju kajmakom. Tako ćeš ako u Sarajevu naručiš uštipke sa kajmakom dobiti uštipke sa mileramom i sirom :-), ali ako naručiš ćevape sa kajmakom dobit ćeš kajmak, ali marka za kašiku.
ReplyDeleteHvala Jeleni na informacijama. Meni su prestrašne te zamjene za kajmak koje se prave od siram, vrhnja i maslaca. Cijene su iste kao u Sarajevu. Taj kajmak iz Mercatora imamo i mi i pravi ga za BH tržište Poljorad iz Travnika. Nije mi baš nešto, samo zamjena i on košta oko 14 maraka.
U, marka za kašiku, to je brutalno! Ali jesi u pravu, kad sam bila mala u tuzlanskoj pivnici sam jela pljeskavicu u kajmaku i to je bio pravi kajmak, odlično se sećam. Znači, u zavisnosti od toga u kom kontekstu upotrebiš reč "kajmak" - dobićeš ili mileram ili kajmak. :) To samo u Bosni ima, i ovom prilikom, jedno veliko srce za Bosnu i sve koji nas tamo čitaju.
ReplyDeleteJelena, i moja mama kupuje kajmak kod Zlatiborca. Ima tamo još svakakvih đakonija! A nekad (devedesetih) je mogao dobar kajmak da se kupi u radnji Kruna u Žarka Zrenjanina (bog te pita kako se sad ta ulica zove).
Žarka Zrenjanina se danas zove ulica Vojvode Šupljikca. Nego kad si pomenula turske prodavnice. Ti znaš da bih ja Srbiju i "srpsku" kuhinju sutra menjao za bilo šta. Kajmak je mit koji nikada neću razumeti. Ćale nabavlja od rodbine iz okoline Valjeva nešto što je meni najbolji kajmak koji sam ikada probao. Toliko je mlad da ima lokvica mleka po njemu. I užasno je blagog ukusa, lepo osećaš jasan ukus mleka u njemu.
ReplyDeleteNego, te turske prodavnice mi užasno nedostaju ovde. I danas se pitam kako je moguće da Beograd nema ni jedan turski restoran. Bio je jedan maleni (držao ga je Grk!), ali se brzo zatvorio. Pojavile se nedavno one crvene paprike u Maxiju, piše uvoz iz Turske. 4 evra kilo. Užas. Nego, osim ultra jeftinog bulgura i sumaka i crnog kumina (nigela seeds), otkrio sam u Nemačkoj nešto čemu sam ime zaboravio, ali reč je o paprika pireu. Kao što mi imamo paradajz pire, oni imaju paprika pire, ljut i neljut. Mislim da je to nešto najlepše što sam ikada probao. U izdinstani luk se stavi kašičica, doda se u to bulgur, pa se "nalije" paradajzom iz konzerve. Nema tog kajmaka. A ni kiselog kupusa. Kad nisam umro. Ja to ovde improvizujem sa tucanom paprikom. I dalje je jako dobro, no me boli onaj bulgur koji je 10 evra za kilo, a u Frankfurtu sam ga plaćao čini mi se ceo 1 evro.
Ovo je prava raskoš od pogače, meni super izgleda i baš obožavam pogače sa sirom . Mislim da je ne bih stala tako lako jesti :). Odlična !
ReplyDeleteI would love this bread. Anything feta wins me. What did you eat it with, antipasti?
ReplyDeleteThe only way to eat this bread would be with plain liquid yogurt. This beverage cannot be bought in Germany, but in Serbia it's more popular than milk. So we ate it without anything.
ReplyDeleteOvo sam mogla za dlaku da propustim:(
ReplyDeleteOdlična pogača. Ja bih je "pocepala" skroz... njamiii. Razumime, jutro je, još nisam doručkovala:)) Turska kuhinja je jako šarenolika i bogata, a samo mali deo toga uspeli smo da prisvojimo i to na nespretan način. Ipak, original je original:))) Pozdrav
pogača je odlična, svakako margarin je bolji u lisnatim tijestima
ReplyDeleteOva pogača je fantastična, i nisam znala da je bolje stavljati margarin umjesto maslaca u lisnato tijesto. Obavezno isprobavam!
ReplyDeleteI ja se redovno snabdijevam kod Turčina, uglavnom jufkama sirevima i volim njihovo voće/povrće...
Zamalo propustih ovu predobru pogaču!
ReplyDeleteČitam ovu vašu diskusiju o kajmaku:) simpatčni ste mi svi. I ja patim za kajmakom i sirom isto tako! Ovdje proizvode samo basu a to mi nikako ne paše, nekako im je kisela pogotovo sada kada je ljeto pa brzo uskisne. Imaju i sireve ali nemaju ono što sam ja naučila.
Dolazim na ovaj tvoj blog s vremena na vreme. Planski mi je van RSS reader-a, u protivnom bi samo kuvala i jela po ceo dan, i stotinu kila imala :)
ReplyDeleteNego, htedoh ti reci za ove turske kore, uostalom sve kupovne kore, zaboravi na pitu sa njima, prebaci se na gibanicu :)Opet, pitanje je veliko ko kojim imenom ta punjena testa krsti.
Ja kod Turaka kupujem one trouglaste kore sto oni orginalno rolaju i prze na tiganju.
Poenta je u dosta fila i kako ih pakujes i slazes u posudu za pecenje. Htedoh detaljnije da ti ispisem savet/recept al' cisto sumnjam da ce mi max. br. reci u komentarima biti dovoljan.
Da... i htedoh reci da su slike divne, a ja bez dobre slike recept i ne citam :) Ja se prvo naruckam okicama, a posle stomaku sta preostane :)
Ma nemam ja ništa protiv turskih kora :) Jedino su mi one tanke, za baklavu, malo pretanke, ali može i od njih da se napravi lepa pita. Od onih debelih - gibanica i burek!
ReplyDeleteDrago mi je da ti se dopada blog, veliki pozdrav!