... iliti "O Turcima". Dok nisam napustila Balkan, sa živim Turčinom nisam došla u kontakt (dobro, preterujem, stalno sam prolazila pored Turske ambasade u Proleterskih brigada, bio je tu poneki Turčin). Međutim, otkad živim u Nemačkoj, Turci su svuda oko mene. Čim sam stigla, naučila sam da prepoznam turski jezik kad ga čujem na ulici, prvi put probala pravi döner i lahmacun. Živim u delu grada koji se graniči s turskim kvartom, već godinama idem kod turskog frizera, tamo se slušaju turski narodnjaci koji se, osim jezički, ni po čemu ne razlikuju od naših. Skoro svake nedelje, idem u tursku samoposlugu. Da mi nije nje, ne bih ovde savila nijednu sarmu, ne bih nikad složila baklavu, pa čak ni pitu (nisam vična razvlačenju kora, kupujem gotove kod Turčina). Svi znaju da samo tamo može da se kupi čestit spanać, i bostan leti.
