Diplomatski krem / Crème Diplomat

Kada čitate knjigu sa starim receptima, neizbežno ćete naići i na one koji su nedvosmisleno arhaični. Pritom ne mislim na, recimo, salčiće, jer salčići su staromodni samo zato što se do sala ovih dana teže dolazi nego pre pedeset godina.

Međutim, ima nekih sastojaka koji su danas gotovo sasvim prevaziđeni, uglavnom zato što ih je zamenilo nešto zdravije. Takođe ima sastojaka koji su se nekada cenili, a danas su uglavnom zamenjeni nekim blažim aromama. Rekla bih da je kandirano voće nešto što je s razlogom ostalo u dvadesetom veku.

Letnji tart s kajsijama i bademom / Summer Apricot and Almond Tart

   

I ove nedelje je kolač koji smo napravili pobedio u glasanju na našoj Facebook strani. Tim bolje, jer u Nemačkoj je upravo sezona kajsija i šteta je da prođe a da ovo pno voće nismo iskoristili u nekom kolaču.
Prošle godine smo pravili Lelino testo s voćem (koje je najbolje s kajsijama) a ove godine red je na lep letnji tart.

Grilijaš torta s višnjama / Cherry Nut Brittle Torte

   

Nakon glasanja na novootvorenoj Facebook strani našeg bloga, grilijaš torta je izabrana za ovonedeljni recept. Kada mi je palo na pamet da pokrenem anketu, i da ubuduće na taj način i čitaoci odlučuju o sadržaju Zaboravljenih poslastica, nisam se setila da kad kocka padne - više nema vrdanja. Pravi se to što se pravi, nema "nije mi uspelo, to ćemo da zaboravimo", ili "ovo nije baš senzacionalno, daj nešto drugo". Na meni je samo da predložim recepte.

Koh od griza / Milky Semolina Sponge

Ima kolača koje su svi jeli u detinjstvu, a onda ih zaboravili. Kolača koji su suviše starinski, suviše obični, možda i suviše dosadni. Sigurna sam da koh od griza nisam jela barem deset godina, verovatno više. I ovog puta sam ga napravila više zbog međunarodne publike, jer ne verujem da mnogo stranaca zna o čemu je reč.

Nakon što sam ga islikala, još pre nego što se ohladio, pojela sam parče sa poslednje fotografije i potpuno se oduševila. To je, da se razumemo, sasvim subjektivan doživljaj: koh je prost kolač, ima izuzetno blagu aromu i realno nema tu šta mnogo da se hvali. Međutim, ja sam se osetila kao da sam nakon silnih godina srela druga iz detinjstva i obradovala se što se tako malo promenio. Nešto kao kad kritičar u filmu Ratatouille, Anton "The Grim Eater" Ego, proba ratatuj i samo jedan zalogaj ga transponuje u detinjstvo, u rodno selo, za majčin sto. I ja sam nakon jednog zalogaja koha opet imala dvanaest godina, udobno ušuškana u nekom zimskom popodnevu s maminom okruglom plavom tepsijom ispred sebe.