Kiflice od badema / Vanillekipferl

Prošle godine je moja prijateljica Sonja napravila Vanillekipferl za Božić. Ovaj keks je najtradicionalniji nemački Plätzchen, skoro svi ga prave i vole, i pravo je čudo da sam proživela (dotad) devet godina u ovoj zemlji, a da ga nisam probala. A kad sam ga probala... Tako sam se oduševila, da sam recept ponela sa sobom u Beograd pa ga tamo pravila rodbini a oni svi padali u nesvest. Interesantno je da je skoro svako od njih ove kiflice ranije probao, ali da se retko prave i da se može reći da su poluzaboravljene, pa je time oduševljenje bilo veće.

Došao ponovo Božić, i ja se setim svega, i rešim se da ih ove godine svakako napravim, i počnem zdravo da se nerviram što to nije recept iz bakine sveske i što ne mogu da ga "oblogujem". U potrazi za sledećim odgovarajućim receptom, u najstarijem delu sveske pre neki dan nađem ovo:

Ne možete zamisliti moju sreću kad sam shvatila da je recept gotovo isti kao onaj Sonjin i da su to, u stvari - Vanillekipferl! Odmah sam zasukala rukave i umesila ih. Ispale su božanstvene i moram da ih obeležim ekstra preporukom kao dragulj iz bakine sveske za koji nisam ni znala da postoji, a ispao je iznad svih očekivanja. U tom smislu, uvodim kategoriju "Hall of Fame" za recepte koji zaslužuju vanrednu pohvalu - retrogradno sam lentom nagradila samo još Koh od limuna i Reform tortu.

Da budem jasna: Vanillekipferl su "Überkeks", daleko najbolje što sam dosad napravila u ovom žanru. Da, bolje čak i od čuvenih vanilica koje su oduševile našu blogersku zajednicu. Sećate se kako je Una volela i vanilice i medenjake? E, kad sam je poslužila ovim kiflicama, pojela je odjednom pet i burno protestovala kad sam joj iščupala činiju iz ruku (da, da, zla majka; htela sam samo da sprečim naknadne jadikovke da "boli tiba").

Spremite se, polećemo...

• 200 g putera
• 70 g šećera
• 1 jaje
• 150 g mlevenih badema
• 280 g brašna
• 5 kesica vanilin šećera
• isto toliko prah šećera

Penasto se umuti puter sa šećerom, doda se jaje, a kada se sve dobro sjedini, bademi. Onda se postepeno dodaje brašno dok se ne umesi lepo prhko testo. Testo se ostavi u frižideru sat - dva da se malo učvrsti, pa se od njega rukama prave kiflice (moj metod: odlomim malo testa, među dlanovima formiram kuglicu prečnika 2 cm, pa je takođe među dlanovima istanjim u mali valjak i onda ga savijem da bude kao polumesec) i ređaju na pleh postavljen bakpapirom.

Peku se na 170 stepeni petnestak minuta, dok malo ne promene boju, ali ne smeju da potamne (vidi sliku).

Pomeša se vanilin šećer s prah šećerom, najbolje u nekoj plastičnoj kutiji s poklopcem. U to se stave još uvek tople kiflice, pa se kutija poklopi i pažljivo okrene naopačke. Time se šećer ravnomerno rasporedi po svim kiflicama, ne morate da ih valjate jednu po jednu. Kad se ponovo okrene na drugu stranu, otklopi se dok se kiflice sasvim ne ohlade.

Šta sam promenila? Dodala sam jedno jaje (originalni recept ga ne predviđa) jer sam se uplašila da će mi bez njega kiflice biti suviše prhke i lomljive. Zbog tog jajeta, dodala sam i 50 g badema više, ali brašno nisam dodavala. Ova razmera je odlična i ne bih je menjala da ih opet pravim. Osim toga, koristila sam blanširane bademe, kao što recept nalaže, ali Sonjine Vanillekipferl bile su napravljene od neljuštenih mlevenih badema i podjednako ukusne.

Presuda: Malo mi je teško da objasnim zašto su baš ove kiflice (ili roščići) baš tako posebne. Možda baš zbog veoma diskretnog ukusa - badem je blag, osim njega se oseća samo još vanila. Pošto nema nikakvog džema, meda, oraha ili neke druge dominantne arome, bitno je da se stavi velika količina vanilinog šećera i da ukus i miris vanile dominiraju. To je sasvim dovoljno da keksi budu zanimljivi. Ipak, pazite da vam ih ukućani ne sliste čim izađete iz kuhinje. Savetujem da ih čuvate pod ključem!

Vanillekipferl

An undying classic of the German Plätzchen tradition, Vanillekipferl are extremely popular in this part of the world, and not without reason. It is the finest, most delicate home-made biscuit I've ever tasted. Imagine my joy when I found a Vanillekipferl recipe in my grandmother's notebook! And a bloody good one it is too - so pull up your sleeves and get baking, you won't regret it. As a matter of fact, this is one of the most sensational recipes I've tested so far and it deserves an extra special recommendation. I've experienced this kind of joy only with the Lemon Soufflé recipe last summer and the famous Reform Torte so they will be included in the Zaboravljene Poslastice Hall of Fame (an institution I've just established).

You'll need

• 200 g butter
• 70 g sugar
• 1 egg
• 150 g ground almonds (the recipe says bleached, but they don't have to be)
• 280 g flour
• 5 sachets vanilla sugar
• the same amount of icing sugar

Mix softened butter with sugar. Add the egg, mix some more, add the almonds. Keep gradually adding the flour until you get a nice dough that doesn't stick too much. Leave in fridge for at least an hour (preferably two). Shape little half-moons with your hands and put them on a baking tray covered with greaseproof paper. Bake at 170 degrees C until they start changing colour (still, they shouldn't be too dark - see photo).

Mix the icing and vanilla sugar in a plastic Tupperware box with a lid. Put your warm Vanillekipferl in it, close the lid and turn the box upside-down. The Kipferl will tumble and get coated in sugar mixture from all sides. Turn it back, open and leave to cool off completely. Remember to have some while they're still warm, you'll be pleasantly surprised. And that's the understatement of the year!