Ima kolača koje su svi jeli u detinjstvu, a onda ih zaboravili. Kolača koji su suviše starinski, suviše obični, možda i suviše dosadni. Sigurna sam da koh od griza nisam jela barem deset godina, verovatno više. I ovog puta sam ga napravila više zbog međunarodne publike, jer ne verujem da mnogo stranaca zna o čemu je reč.
Nakon što sam ga islikala, još pre nego što se ohladio, pojela sam parče sa poslednje fotografije i potpuno se oduševila. To je, da se razumemo, sasvim subjektivan doživljaj: koh je prost kolač, ima izuzetno blagu aromu i realno nema tu šta mnogo da se hvali. Međutim, ja sam se osetila kao da sam nakon silnih godina srela druga iz detinjstva i obradovala se što se tako malo promenio. Nešto kao kad kritičar u filmu Ratatouille, Anton "The Grim Eater" Ego, proba ratatuj i samo jedan zalogaj ga transponuje u detinjstvo, u rodno selo, za majčin sto. I ja sam nakon jednog zalogaja koha opet imala dvanaest godina, udobno ušuškana u nekom zimskom popodnevu s maminom okruglom plavom tepsijom ispred sebe.
