Jesen stiže, dunjo moja / Fancy a quince?

 

U prošlom obraćanju javnosti sam rekla da se vraćam u septembru, ali shvatila sam da je glupo robovati obećanjima, a tek vremenu! Jedino što ću reći je da, imajući u vidu kakvim tempom mi se odvija život u poslednjih mesec dana, pravo je čudo što sam se i sad nakanila da pišem.

S jedne strane - sve nešto kasnim. Preselili smo se pre mesec dana, kutije još uvek nisu u potpunosti raspakovane. Pa sam slikala neku svadbu, ljudi se vratili s medenog meseca, ja još uvek nisam obradila fotografije. Sve nešto u poslednjem trenutku. S druge strane, to kašnjenje je uzrokovano nekim silnim, u velikoj meri, nepredviđenim obavezama. A i pranje sudova mi oduzima puno vremena. U novom stanu trenutno nemamo mašinu za sudove. Pa perem li, perem. Počinjem da razumem svog pokojnog dedu, koji je nakon bakine smrti, uglavnom jeo nad novinama.

 

I mentalno sam dosegla gerijatrijski nivo - ništa ne pamtim, stalno me iznenađuju neki ljudi koji zvone na vrata, iako smo se dogovorili da dođu. Mislim da je to zato što u ovoj zemlji svi zakazuju viđanje po pet dana unapred. E, prijatelju, za pet dana, ko živ, ko mrtav - kao što se ispostavilo, ja živa, al senilna, ne gledaj me tako začuđeno kad si me prekinuo sred farbanja kose.

Nego, da se vratimo temi. Kraj novog stana - dvorište. A u dvorištu dunja. I rodila dunja, pada voće s drveta, samo lupka po celu noć. To mesto gde udari o zemlju se odseče, pa se dunja lepo oljušti i očisti od semenki. I onda, ko voli kitnikes, ko voli slatko, pa još s orasima pride. I šta više od dunje? Sokić? Ne od ove naše, suva je ko barut, al ne da miriše... Znam da svi očekujete da vam napišem recept za kitnikes, jer ga je baka pravila, imala čak i onu modlu koja se jedino još koristi za srneća leđa i pihtije. Al nema u svesci. Ni to me ne čudi - ko bi zapisivao da se rendane dunje kuvaju sa šećerom do u besvest, dok sva voda ne ispari, pa se onda to razlije u modlu i gotovo. Eto vam recepta. Nego je problem u tome što ja baš nešto ne volim kitnikes. Preslatko mi.

 

Pa sam krenula da razmišljam šta drugo od dunja. Komšije takođe ne znaju šta će, istruliše dunje (ne u fioci, OK?) a lešnike su pokupili dok su još zeleni bili, kad sam se vratila iz Beograda, nije ostao nijedan. Žive u blaženom neznanju da bi neki zbog dunja i do Stambola jahali. A verovatno ih i mrzi da ih čiste. Dunja nije baš najkooperativnije voće. 

Bilo kako bilo, smislila sam dve stvari, dogodine mi možda nešto deseto padne na pamet. Prvo je bila moja ideja, slatki hleb s dunjama, a drugu ideju mi je dala Tadeja s onom svojom kruškastom pitom (jer ako dunja uopšte liči na neko drugo voće, onda na krušku).

 

Prvo, taj hleb - napravljen je po uzoru na banana bread. A banana bread je kolač koji daleko najčešće pravim, samo što o njemu ne pišem jer nema veze s babom. Neka Amerikanka mi dala recept. Tako da sam smislila da od dunja skuvam lagan kompot, pa da onda voće iz kompota stavim  umesto banana. I to je ispalo sasvim lepo. Nisu se baš nešto posebno osećale dunje  - više je bio opštevoćni ukus, ali svejedno lep.

A onda je došla Tadeja s kruškama i uverila me je da je to pravi pristup i za dunje. Dinstanje umesto kuvanja. Prhko testo. Tart.

Zato se naša kreacija zove:

 

Karamel-tart s dunjama

 

Najbolji recept za prhko testo naći ćete ovde. Danas ga pravim od oka, nikada ne merim sastojke, i uvek ispadne dobro.

Što se fila tiče, trebaće vam:

 

• 4 velike ili 5 srednjih dunja
• 50 g putera
• pola šolje šećera (šolja od 250 ml)
• sok pola limuna
• pola kašičice cimeta
• pola kašičice ekstrakta vanile
• 180 g kvarka ili drugog kremastog neslanog sira

   

i za preliv:

• 4 kašike šećera

 

Dunje operite, oljuštite i očistite. Savetujem da ljuštite ljuštilicom za krompir. Potrudite se da uklonite tvrdo jezgro oko semenki - ne želite da vam to krcka pod zubima. Najlakše ćete ih obraditi ako ih budete sekli na četvrtine i tek onda čistili semenke. Ne pokušavajte da dunji dođete glave onom spravom što jabuke seče na kriške - polomićete je, a dunju iseći nećete. Te četvrtine stavljajte u činiju s hladnom vodom da što manje potamne, mada će svakako malo potamneti.

 

Dunje iseckajte na što tanje komadiće / kockice da bi se što pre skuvale. Istopite puter u tiganju, dodajte voće i dinstajte ga 2-3 minuta uz mešanje. Kako se dunje budu kuvale, postajaće sve svetlije i svetlije, čak će i površina koja je oksidisala primiti svetložutu boju. Dodajte limunov sok i šećer, vanilu i cimet. Promešajte i smanjite vatru. Kuvajte još desetak minuta, dok voće ne omekša. Skinite s vatre. Dunje treba da budu dovoljno mekane da možete da ih zgnječite varjačom, ali da i dalje imaju svoj oblik, da ne budu skašene.

Nakon što su se dunje malo prohladile, dodajte im kvark, odnosno sir koji inače koristite za kolače. Rasporedite fil po polupečenoj kori i pecite 30 minuta na 170 stepeni s ventilatorom. Izvadite pitu i pustite je da se prohladi.

U teflonskom tiganju istopite četiri kašike šećera uz mešanje. Kada šećer potamni, skinite ga s vatre i kašikom pokapajte po piti, praveći razne šare.

Pita je najbolja dok je još topla, uživajte.

      

  Quince Caramel Tart  

According to Wikipedia, my country is the 8th largest quince producer in the world! No wonder, then, that this fruit is sung about in our musical folklore. Apart from quince "slatko" and the quaint dessert kitnikes (coming from the Austrian Quittenkäs - quince cheese) the quince is mostly used as pot-pourri (it fills your cupboard with the most decadent winter fragrance) and as the key ingredient in the highly appreciated local brandy dunjevača.

This time, a baking creation of my own, inspired by the abundance of quince from our garden. This is something between a tart and a cheesecake. A very fragrant, autumnal cake that can also be made with apples but with quince it tastes sooo much better (the quince is not called "the golden apple" without reason!).

You're likely to get slightly frustrated when peeling and chopping this fruit because it's very hard and not at all juicy. Nevertheless, all your effort shall be rewarded! There should be more quince trees on this planet, for sure.

Begin by making a crust using this recipe. I hardly ever measure the pastry ingredients anymore, I just knead until it's soft but not sticky and roll it out on the bottom of a pie / tart tin form.

For the fruit and cheese filling, you'll need:

• 4 large or 5 medium quince fruits
• 50 g butter
• 1/2 cup sugar (1 cup = 250 ml)
• juice of 1/2 lemon
• 1/2 ts cinnamon
• 1/2 ts vanilla extract
• 180 g quark or equivalent creamy non-salty cheese

 

Caramel topping:

• 4 Tbsp sugar

Peel the quince and cut out the seed. While blind-baking the crust, chop the fruit in small chunks, melt the butter in a large pan and add the fruit. Saute the fruit for about ten minutes - it will turn light yellow. Add the lemon juice. It depends on how much juice the quince will let out - if the mixture is too dry, add a little water (1/4 cup) and saute until tender. Add sugar, cinnamon, vanilla. Cook for a few minutes longer and take off the stove.

Drain the cheese from excess liquid (if any) and fold it under the fruit sauce. Take the crust out of the oven and evenly spread the filling on top. Return to the oven at 180 degrees C to bake for another 30 minutes, or until fruit starts turning brown.

Take the tart out of the oven. Melt the sugar in a teflon pan, constantly stirring. It will go through the "wet sand" phase, "lumpy" phase and eventually it will melt into a brown syrup. Using a spoon, carefully trickle the syrup on top of the cake in fine lines, circles, any shape you like. If it hardens too quickly, you can reheat it on the stove. Wait to cool. Enjoy!