O žutoj torti i ostalim promašajima / Yellow Torte and other Failures

Šta mislite, koliko sam kolača dosad uprskala do te mere da nisam mogla da pišem na blogu o njima? Dva od pedeset devet. Nije loša kvota. Onda rešim da na Facebooku pokrenem glasanje i da obavezno pravim ono što se izglasa. I uprskam treći recept koji sam napravila po ovom sistemu.

Izglasana je žuta torta. Babin recept nije bio jedini krivac, ono što je položilo venac na tortin grob su bile moje "kreativne" izmene. Pokušavam da spasim šta se spasti može, kora se lomi u paramparčad, fil curi na sve strane, daj još te breskve odozgo, skupljaj fil, vidiš da curi iz tanjira, dodaj 'vamo tu stolicu da slikam dok se opet nije razlila, ček' da slikam parče, parče nema formiran oblik, ne može, daj da serviram u čaši, ni to ne izgleda dobro, daj šta daš. Gledam onu tortu, gleda ona mene. I curi li, curi.

Dve opcije - ili da se u letnju pauzu povučem bez oproštaja, napravim se da žuta torta nikad nije stigla na red i vratim se u septembru s kolačem koji me ne bi obrukao, ili da sve lepo priznam. I da mi se pola oprosti, kako narod kaže. Setila sam se svojih čitalaca s Facebooka, kojih trenutno ima više nego mojih ličnih prijatelja. Setila sam se da me je neka devojka pitala kada će već jednom ta žuta torta, ne može da čeka. I ja još obećala da će biti u četvrtak, a evo petka.

I evo žute torte:

Znam, nije baš vrhunac moje poslastičarske karijere. Ali tu je. Napravljena, slikana, uskoro i opisana. Pre nego što se prepustite priči o tome šta je sve krenulo kako ne treba, gde smo sve uprskali, ko nas to zavadi, moram da vas obavestim da je ova poslastica nešto veoma ukusno. Baš smo se lepo zasladili nakon večere. Ne očekujem da je napravite, recept suštinski nije dobar, ali ako je ukus ono najvažnije, onda je žuta torta uspela.

Za koru:

• 12 žumanaca
• 12 kašika šećera
• 1 limun
• 4 kašike kockica zemičke, natopljenih maraskinom
• 250 g mlevenog badema

Za fil:

• 5 žumanaca
• 200 g prah šećera
• 250 g putera
• 2 vanilina šećera

+

• 3 velike breskve

Interesuje vas šta ćete s preostalih sedamnaest belanaca? Nadam se da baš, baš volite Pavlovu. I da vaše komšije vole Pavlovu! A i šira rodbina... Možda mislite da sam pogrešila? Da u koru u stvari idu belanca, a ne žumanca? Pogledajte rukopis:

Jasno stoji da žumanca treba da se mute sa šećerom dok ne pobele. Istina je da i belanca pobele kad se mute, ali sigurna sam da baka ne bi koristila taj izraz za šne od belanaca. Dakle, žumanca su, bez sumnje. Takođe, tvrdi se da se kora peče sat vremena. Da sam je zaista toliko ostavila u rerni, ugljenisala bi se. Dvadeset minuta je više nego dovoljno.

Ugrejte rernu na 160 stepeni. Umutite žumanca s šećerom dok ne pobele. Dodajte sok i koru jednog limuna i četvrt kile mlevenog badema. Sipajte u kalup obložen bak-papirom i pecite dok ne potamni.

Dobićete veoma ukusnu i aromatičnu koru koja prestaje da bude kora čim pokušate da je prebacite na tanjir ili isečete. Sve se raspadne u milion mrvica. Milion ukusnih mrvica.

Ipak, mrvice su mila majka u poređenju s fijaskom zvanim fil. Doduše, ja sam ga dodatno uništila, ali morate da razumete moj strah od salmonele u letnjim mesecima. Naime, po originalnom receptu, fil ne treba da se kuva. I sigurna sam da taj fil ne bi cureo. Međutim, na 28 stepeni, koliko je danas bilo, nisam mogla da mutim žumanca s prah šećerom i puterom, jedno po jedno, i da onda još time desetak minuta filujem tortu i da provedem ostatak večeri računajući kolike su nam šanse da ne završimo u hitnoj pomoći.

Zato sam rešila da skuvam fil. Mogla sam da se zakunem da sam ovde na blogu, pravila neku tortu u čiji fil se puter dodavao u toku kuvanja, a ne posle, kad se sve ohladi. I da je sve super uspelo. Ne mogu sada to da nađem. Možda sam i sanjala. Ali eto, tako sam uprskala - dodala sam puter dok sam kuvala žumanca sa šećerom na pari. I ispao divan, ukusan fil, doduše presladak, ali ne bi bio toliko sladak kada bismo ga kombinovali sa voćem kiselijim od breskvi. Još sam smanjila količinu šećera, originalni recept zahteva grozomornih četvrt kile na pet žumanaca.

Što znači, sve i da nisam upropastila fil, kora ne bi mogla da se seče. Sve i da je kora kompaktnija, fil bi bio presladak. Bez voća ova torta je pucanj u prazno. I kako god da okreneš, ne možeš da pobediš.

O ostalim promašajima: Triput pala na vozačkom ispitu. Postavila rekord Filološke gimnazije u najsporijem trčanju na 500 m, po rečima profesorke Križan. Zakasnila na sopstveno venčanje.

Ima toga još, bogata riznica. Ali razumećete ako mi nije baš prijatno da se podsećam.

Sledi nam selidba. Pakovanje. Krečenje. Farbanje drvenarije. Raspakivanje. Ko preživi - pisaće blog. Osim toga, čeka nas Beograd krajem avgusta. Nakon 15. septembra sam ponovo s vama.

Još nešto: veoma slab izbor začina u Srbiji, kao i činjenica da me je dvoje ljudi pitalo kakav ukus ima kardamom i čime može da se zameni su me inspirisali da za čitaoce iz bivše Jugoslavije pokrenem nagradnu igru u kojoj imate šansu da osvojite pet začina koji se teško nalaze. Nisam ih još kupila i ne znam šta ću uspeti da nađem, ali ću se potruditi da među začinima budu kardamom, zvezdasti anis, cvet muskata, šafran i još jedna kesica mešavine začina.

Zamolila bih vas da se ne uključujete u ovu nagradnu igru ako su vam gore pomenuti začini dostupni - dajte šansu onima koji do njih ne mogu lako da dođu. Da biste se uključili u žreb, ostavite komentar na ovom blog-prilogu, ako nemate Blogger nalog već postujete kao "anonymous", molim vas ostavite ime i kontakt e-mail u okviru komentara. Srećno!

Yellow Torte and Other Failures

I've failed many times in my life, just like you. Failed the driving test three times. Ran the slowest 500-m run in the recorded history of my secondary school. Was late for my own wedding.

I've also ruined a number of cakes in the twenty years that I've been baking. So many cakes. And this is one of them! Lo and behold - the Yellow Torte - bad recipe corrected with bad ideas, tasting not at all badly, actually. If you can get over the fact that you can't really cut it and that it should be best layered in a glass, like a trifle, then this is my summer dessert du jour.

Fact is, I decided to blog about this debacle because my Facebook page members voted for it and were expecting something in return. And to show the world that beauty isn't everything - even something that goes pear-shaped (or shapeless, even!) can taste good.

You need 12 egg-yolks for the pastry. And you need another 5 egg-yolks for the cream. Guess now we know why it's called the yellow torte. But unless you're really into Pavlova, and unless you intend to bake one for your neighbours as well, and a third one for friends (yes, seventeen egg-whites is enough to make three Pavlovas!) this is not worth the waste of all those egg-whites. Here's the recipe anyway:

Pastry layer:

• 12 egg-yolks
• 12 Tbsp sugar
• 1 lemon (zest and juice)
• 4 Tbsp white bread cut in cubes and soaked in Maraschino*
• 250 g ground almonds

Cream:

• 5 egg-yolks
• 200 g icing sugar
• 250 g butter
• 2 sachets vanilla sugar

+

• 3 large peaches

*Maraschino is an Adriatic cherry liqueur with an almond note. It is made in Italy and Croatia, but it is an original Croatian brand, so please if you have the choice, go for the maraschino made by Maraska from Zadar.

Pre-heat your oven to 160 degrees C. Mix the egg-yolks and sugar until they turn pale. Add lemon zest and juice, the bread cubes and almonds. Bake for 20 to 25 minutes, until the dough turns golden-brown. Leave to cool.

For the cream, combine the butter with icing sugar, beat until creamy. Add the egg yolks one by one to get a nice thick cream. Spread it on top of the pastry and decorate with sliced peaches.

And that's where I went wrong: instead of doing it according to recipe, I was overpowered by fear of salmonella and decided that making a cream with raw eggs in August was a bad idea. So instead of cooking the egg-yolks with sugar in a bain marie and later beating in the butter, I added the butter while the cream was cooking and ended up with "gluey" instead of "creamy".

If I had to do it again, I'd ditch the cream recipe altogether and make a reliable creme anglaise instead. The pastry is very tasty but crumbly. Would be a lot more compact with egg-whites included, so there's a tip for you if you suddenly go crazy and decide to experiment.

As for me, I've had enough for this summer. We're moving house in the next few of weeks, and unless I go insane, I'll be back with you by mid-September. Doviđenja!