Lenja pita / Lazy pie

Lenja pita je, uz pišinger (recept za ovaj kolač je obavijen velom misterije; ono što stoji u bakinoj svesci nije ono što je ona veoma često pravila) svakako kolač koji je obeležio moje detinjstvo. Uglavnom smo je konzumirali u varijanti s jabukama jer im je sezona duža, ali kad stignu višnje i one su bile rad gost u "sendviču". Baka mi je čak slala tu pitu autobusom dok je ona bila u Beogradu, a ja s roditeljima u Tuzli. Pakovala ju je u praznu kutiju od Krašovog Petit Beurrea, koju je kasnije obmotavala gumicama za zimnicu. Šta ćete, u ono vreme nije bilo Tupperwarea, barem ne u našoj zemlji. Sećam se te lenje pite kao vrhunske hrane za utehu koju sam uvek rado jela, iako sam bila bolešljivo dete i večito nešto mrljavila s hranom.

Prošle nedelje sam se vratila iz Beograda. Tamo je neki neinformisani čika, prodavac u jednoj vračarskoj pekari, pokušao da me navuče da kupim njihovu lenju pitu. "Probajte, komšinice, nećete se pokajati, bićete oduševljeni" itd. Ne mislim da je hteo da me navuče, nego verujem da on svakako nije jeo bolju pitu od te. I nije ona bila naročito loša, pogotovo ako vam se jede nešto slatko na licu mesta. No, fil je bio ugušen u prezlama, pa je izgledao duplo deblji nego kod mene, plus nekako živ, valjda su je pekli na visokoj vatri (nije im se isplatilo da 'lade rernu u kojoj se peku pogačice) pa je svaka froncla od rendane jabuke i dalje bila prepoznatljiva i polusirova. Sve u svemu, nezaboravna lenja pita je nešto drugo.

Pre nego što pređem na recept, moram da napomenem da se lenja pita, kao i sva prhka testa s mašću, obavezno pravi dan unapred. Ili dva dana, svejedno, ako je lepo upakujete, možete da je jedete i nedelju dana, s tim što u našoj kući nijedna nije toliko potrajala. Ako ćete je jesti za ručak / popodne / uveče, narpavite je prethodno veče, izvadite iz rerne i pokrijte krpom. Neposredno pre serviranja je isecite i pospite prah-šećerom.

• 500 g brašna (bolje mekog, tip 550)
• 125 g masti
• 125 g putera
• 1 prašak za pecivo
• pola šolje šećera
• pola šolje hladnog mleka
• 1 kg kiselih jabuka
• cimet
• šećer
• prah-šećer

Ugrejte rernu na 170° C. Prosejte brašno i pomešajte ga s prah-šećerom. Ovome dodajte kockice masti i putera sa sobne temperature, mleko i šećer. Sve dobro umesite. Ako vas mrzi da mesite, i želite da opravdate naziv ove pite, možete u početku da koristite mikser sa spiralnim mutilicama, ali ćete na kraju ipak morati sve da sjedinite rukama. Dobićete glatko testo koje treba oklagijom da razvijete u dve kore veličine pleha u kome će se pita peći. Kore ne treba da budu debele, 3-4 mm je idealno.

Oljuštite i izrendajte jabuke. Obložite tepsiju bakpapirom i položite jednu koru na dno. Preko nje rasporedite rendane jabuke. Nemojte se uplašiti ako vam se učini da jabuka ima previše, pogotovo u odnosu na testo. Tokom pečenja će se fil skašiti i "zduvati". Pospite jabuke šećerom i cimetom po želji. Precizna mera za šećer ne postoji jer sve zavisi od toga koliko su jabuke kisele i koliko želite da lenja pita bude slatka. Ja sam stavila 7-8 supenih kašika i barem 3 kafene kašičice cimeta. Sada stavite gornju koru i premažite pitu hladnom vodom uz pomoć poslastičarske četkice.

Pecite bez ventilatora, s gornjim i donjim grejačem oko sat vremena. Važno je da se pita peče polako, na tihoj vatri, da bi fil od jabuka postao kremast i upio se u testo. Ventilator bi pitu mogao da isuši, pa nisam htela da eksperimentišem s njim. Namera mi je bila da baš sve uradim kao baka pre tridesetak godina.

Šta sam promenila: Kao što rekoh, ništa. Postoji, međutim, izvesna opasnost da vam donja kora ostane gnjecava ako koristite veoma sočne jabuke. U tom slučaju, nije zgoreg donju koru posuti slojem prezli pre nego što se poređaju jabuke. Nipošto ne umešavati prezle u jabuke, kao kolege iz pekare. To nas dovodi do pitanja koje jabuke su najbolje za ovu pitu. Ja sam koristila kraljicu svih jabuka za kuvanje, belle de Boskoop. Ova jabuka spada među najkiselije i najmirisnije koje znam i daje veoma intenzivnu aromu svim kolačima. Verujem da bi u nedostatku ove sorte, mogla da posluži i jabuka sorte elstar ili ajdared.

Presuda: Testo mekano, neznatno mrvičavo, fil mirisan i kiselo-sladak. Mir, zadovoljstvo, harmonija, uživanje.

Lazy pie

This is my grandmother's recipe for the famous "lazy" apple pie (that can also be made with sour cherries, when they're in season). It's a common cake in Serbia, available in all respectable bakeries and very simple to make; a children's favourite and great comfort food. The lard makes it melt in your mouth, and is an indispensable ingredient. Use Boskoop apples for the filling, but if they're not available in your neck of the woods, any other tart apple sort will do.

And don't forget to make it a day in advance: the dough needs time to soften after baking (at least 12 hours, preferably 24).

• 500 g soft flour
• 125 g lard
• 125 g butter
• 1 sachet baking powder
• 1/2 cup sugar
• 1/2 cup cold milk
• 1 kg tart apples
• cinnamon
• sugar
• icing sugar

Pre-heat the oven to 170° C. Mix flour with baking powder, add the lard and the butter at room temperature, the sugar and the milk. Knead a smooth dough and separate it in two equal parts. Use the rolling pin to roll out each part in the size of the baking tin you'll be using (medium-sized will do). Line the tin with greaseproof paper and lay one half of the pastry on the bottom of it.

Peel and grate the apples. If they're really, really juicy, you can sprinkle the pastry with breadcrumbs before you cover it with grated apples, but in most cases this is not necessary. Sprinkle the apple layer with sugar (7 to 8 tablespoonfuls, depending on how sour the apples are) and cinnamon to taste. Lay the other pastry sheet on top and brush with cold water. Bake for about an hour, until golden brown.

Cut in cubes and dust with icing sugar. Prijatno!