Recept za pitu bundevaru u našoj porodici opstaje usmenim predanjem i nigde nije zapisan, kao ni bilo koji drugi recept za pitu s gotovim korama. I što se kora tiče - ume moja svekrva da ih razvuče dok kažeš keks; i pravi štrukle pamet da ti stane i sve pite redom. Ja kupujem gotove. Nije da ne umem - iskrena da budem, nisam nikad ni probala, verovatno bih umela - nego me mrzi. Strašno me mrzi. Da sam se zatekla u nekom drugom delu sveta, koji ne obiluje turskim emigrantima, gotove kore mi ne bi bile lako dostupne, pa bih morala. Ovako, imam tri turske radnje u blizini, mogu da biram kakve kore volim i pravim pite kad god stignem.
Nego da se vratim na priču zašto recepti nisu zapisivani. Sve se to pravi od oka, važno je samo da potrefite odnos kora i fila. Za pitu s jabukama treba vam odnos 2:1, za bundevaru 3:1. I ako volite slađu, stavite više šećera, zamotate, pečete, ne treba tu posebna pamet, niti je moja pita sad nešto specijalno ukusna pa da zaslužuje da se nađe na blogu. Caka je u tome što bundevaru danas malo ko pravi, a nema lepšeg jesenjeg slatkiša. Možda je ljudima taj ukus suviše staromodan, suviše intenzivan, ne znam. U Nemačkoj nisu ni čuli za kolače s bundevom: njima je tikva povrće i prave od nje potaž.
Za bundevaru vam je - logično - potrebna bundeva. Ona najveća narandžasta tikva što se prodaje u kriškama na pijaci. To jest, na našim pijacama. U Nemačkoj se bundeva ne jede, nego koristi kao dekoracija za Halloween. I mada u ovo doba godine u svakoj samoposluzi možete da kupite bundevu, pored ovog artikla uvek stoji natpis s napomenom da bundeve nisu za jelo nego samo za ukras. Šta im rade, da li ih kljukaju nekim radioaktivnim đubrivom, nemam pojma, tek, ne sme da se jede.
U potrazi za zamenom sam posegnula za tzv. Butternut tikvom, omiljenim prilogom Jamie Olivera. Za razliku od u ovim krajevima mnogo popularnije Hokaido tikve, butternut je suvlja i ukusom bliža bundevi. Nije to baš prava stvar, buneva je ipak aromatičnija, ali snalazim se kako znam.
Trebaće vam:
- 500 g tankih kora
- 1500 g rendane bundeve
- šećer
- aroma vanile
- prah šećer za posipanje
- buter ili ulje
Ako živite daleko od Balkana, pa niste sigurni koje kore da kupite, tražite u turskoj radnji da vam daju kore za baklavu, s tim opisom svakako nećete pogrešiti. Inače, ova pita ne može da se pravi s debelim korama, probala sam i rezultat je bio katastrofalan.
Oljuštite i izrendajte bundevu tj. tikvu. To je lako reći. Međutim, na delu, ovo jednostavno uputstvo je takva noćna mora da sam se juče, dok sam ljuštila i rendala, naprasno setila zašto bundevaru ne pravim češće. Tikva je tvrda povrćka. Nakon pola sata (a za ljuštenje i komadanje kilo i po tikve će vam trebati duže) i najjača ženska ruka je na kraju snage. Pogotovo ako nakon ljuštenja treba ručno da renda. Poštedite sebe tog mučenja i propustite tikvu kroz rende na multipraktiku inače ćete provesti još sat vremena u kuhinji i ujutru se probuditi s upalom svih mišića ruke i ramena.
Pre nego što počnete da savijate pitu, uključite rernu na 170 stepeni i prebrojte koliko kora ima u paketu i koliko štrudli može da vam stane u pleh. Pleh, naravno, obložite bak-papirom i malo namastite taj papir puterom. Meni je stalo pet rolni, a u svaku rolnu je otišlo po dve kore. Pretpostavimo da je i vaša razmera slična. Takođe treba da "začinite" fil vanilom; ja sam na celu količinu stavila dve male doze arome od vanile i sve dobro promešala.
Izdvojte dve kore, stavite ih jednu preko druge na radnu površinu. Na široku ivicu rasporedite fil od bundeve kao na slici, pa ga pospite šećerom. Kao što sam rekla, od vas zavisi koliko ćete šećera staviti, ja pitu od jabuka volim kiseliju, a bundevaru slađu i stavim barem 5-6 supenih kašika šećera u svaku štrudlu. Preko svega se sipa malo ulja ili po koji listić putera - ja stavljam ulje. Kora se urola i štrudle se jedna do druge, po dužini ređaju u pleh.
Kada ste sve poređali, premažite pitu uljem, malo je poškropite vodom i pecite oko sat vremena. Prvih pola sata preporučujem da se pita prekrije alu-folijom da ne bi zagorela pre nego što bundeva stigne da se ispeče. Kada je gotova, pospe se prah-šećerom.
Šta sam promenila: Osim vrste tikve, ništa. Nadev možete da pripremite i dan ranije - za razliku od jabuke, tikva ne menja boju.
Presuda: Kod nas u kući se bundeva često jede au naturel, samo pečena u rerni, bez ikakvih dodataka. Možda je ovo najlepši i najukusniji vid uživanja u ovom slatkastom povrću. Zbog toga bundevara treba da bude samo varijacija na istu temu - puno pečene bundeve uz diskretnu pratnju testa, otud i razmer 3:1. Parče bundevare uz šolju čaja i fijukanje hladnog vetra s druge strane prozora stvara savršenu jesenju idilu, bilo bi šteta da je propustite.
Pumpkin Strudel
Don't miss out on pumpkin season! Here's a very traditional strudel from my homeland and it should be made with a real pumpkin, if you can get hold of one. If not, use the butternut squash instead. You will also need phyllo pastry. Now, there are various recipes for making your own phyllo, but believe me, it takes a certain skill to have it done properly, and if you ask me, it's not really worth the bother - the phyllo you can get at a local Balkan shop, be it Turkish or Greek is more than satisfactory for this recipe. Just be careful that the pastry you buy is the thin phyllo pastry, as the thicker one won't do. If you're not sure, tell the shop assistant you need the phyllo pastry for baklava.
- 500 g phyllo pastry
- 1,5 kg peeled and grated pumpkin
- 2 vials vanilla essence
- sugar
- sunflower oil
- icing sugar
Peel and grate the pumpkin. Use a food processor for grating, otherwise you'll spend an extra hour in the kitchen and that you can do without. Count the phyllo pastry layers and see how many strudels can fit into your oven form. In my case it was five strudels and I used two sheets of pastry for each strudel.
Pre-heat the oven to 170° C. Mix grated pumpkin and vanilla essence. Spread the filling along the shorter side of the phyllo sheet, add sugar on top (5-6 tablespoonfuls pro strudel or more, it's a matter of taste; but be careful - pumpkin is quite sweet already!) and sprinkle it with some oil. Roll into strudel and place in greaseproof-lined oven form. After you've made your strudels (don't hesitate to squeeze them in a bit, this won't harm the quality) sprinkle them with oil and water on top. Bake for an hour. If the strudels are browning too quickly, cover the form with aluminium foil.
When done, dust with icing sugar and eat warm or cold - both are delicious!
Potpuno te razumem za ove odokativne mere. Skoro sam pojela poslednje parče suve pite sa orasima koje moja svekrva pravi najbolje na svetu a recept ide pa onako nema tu mere Jelena! Moraću kad odem u goste ja da uzmem da napravim pa sve premerim. Najbolja suva pita na planeti, zaboravljena poslastica, a ja nemam recept. Bundevaru obožavam, ali uvek dodam cimet, to je moj tajni začin!
ReplyDeleteObozavam bundevaru ali je nikada nisam pravila. Nekako je mama zaduzena za tu poslasticu, a bundeve za nju koristi "od sorte" :)) Kod mojih se ova pita zove "tikvenjak", dok tata recimo bundevu zove "dulek". Ova slasna pita je zaista zanemarena i bas mi je super sto si je ispekla.
ReplyDeleteTakodje nemam recept za pitu, niti za bilo koje druge. Sve ide od prilike i zavisi od kiselosti i/ili slatkoce voca, koliko je socno i sl.
Poslednja slicica mi je izmamila jedno "mljac" Lepsa mi je nego presek.
Kod tebe na blogu se uvek osecam nekako toplo i ususkano...pa jos kad nas posluzis sa nekim finim slatkisima, kao sto je ova pita sa bundevom, mmmm!;))) Kod nas se nekada na pijaci moze kupiti vec narednadan bundeva, ali to kad imate srece pa naletite...inace za rendanje uvek angazujem tatu, a kad se vec prihvatio posla onda narenda vecu kolicinu, pa posle pakujem u kesice i zamrzavam.;))
ReplyDeletep.s. ove fotke gotovo da mirisu...;)))
Ja ovaj štrudl pravim redovno, samo što stavim na ribanu bundevu i malo mljevenog maka i cimeta. Obavezno kupim onu kruškoliku, muškatnu, pa naribam sitnije, kao djeci kad se riba mrkvica. Tako mi je brže pečeno i više je kremasto.
ReplyDeleteHvala što si nas podsjetija na ovu jesensku divotu.
Što se tiše tijesta, koji put razvučem sama, koji put kupim. Da znaš, voljela bi da postoje u Zagrebu neki turski dućan, pa da mogu doći i uvijek dobiti istu dobru kvalitetu. Po tržnicama u Zagrebu ima puno štandova gdje prodaju kore, ali je kvaliteta često upitna, jednom je ok, drugi put se sve lomi, treći put smrdi!!!! Nema nikakve kontrole ni inspektora, sve je u .....Dosta se na zezam s tim punjenjem, pa još razvlačiti kore, malo je previše.
Mace moje, hvala ti na lepim recima. Ljubim te i sve pohvale za sve ovo sto radis. Predivna si!
ReplyDeleteJednom sam probala i jako mi se svidjelo :)
ReplyDeletePrekrasno izgleda!
Prelepo izgleda, obozavam strudlu :) Bas planiram sutra da je pravim.
ReplyDeleteHtedoh da napisem da obozavam bundevaru, ali dobro, nemam nista ni protiv strudle :)
ReplyDeletePravi recept u pravo vreme! Baš lepo izgleda. Isprobaćemo je ovih dana!
ReplyDeleteu portugalu postoji dosta slicnih slastica, a koristi se tzv. "gila" - to je ona bundeva koja ima zeleno/bijelu koru. mjesa se sa bademima, secerom i pocesto sve prisutnom kremom od zutanjaka....ovako sa zutom bundevom nisam nikad probala...al budem! slike su odlicne!
ReplyDeleteSamo sam jednom u životu jela slatku pitu od tikve i to s makom. Meni se jako svidjela. Ali, mom dragom mužu to ne donosi, samo odmahne glavom i čudom se čudi:)
ReplyDeleteRedovno pravim ali slanu i takva je prava delicija za nas. Ali, samo tikva i to isjeckana na fine kockice, nipošto gratana uz dodatak soli papra. Ne daj Bože još staviti nešto drugo, mislim da bi moji dečki ispalili:))
Imaš divan blog - sjajna ideja, to s zaboravljenim poslasticama... A fotke su zaista predivne!!!
ReplyDeleteJa obožavam pitu bundevaru (ili kako ju je moja baka zvala pitu dulečaru) - to mi je zapravo jedna od najdražih poslastica. U vezi samog recepta jedno pitanje: moja je baka bundevu uvijek prije punjenja kora dinstala sa šećerom, a ti si je vidim stavila sirovu. Da li dovoljno omekša?
Da, sasvim dovoljno. Zato je ključno da se peče na 170 stepeni - tiha vatra, prekrije se folijom u početku i sve je veoma sočno i mekano. Hvala na poseti!
ReplyDeletePrelepo odradjeno i sjajne fotke, kao i uvek... Svrati na kaficu i jednu nagradicu koju ti od srca dodeljujem.
ReplyDeleteVeoma cenim vaš blog i šaljem vam nagradu koja baš to i govori.Možete je preuzeti sa moje stranice http://kuvarzapocetnike.blogspot.com
ReplyDeleteKaj da ti velim? Izgleda savršeno i kao i sve sa bundevom, oči mi jedu, ali niz grlo ne ide! ;))
ReplyDeleteJako mi se sviđa tvoj blog,
ReplyDeletečitam te redovito zapisujem
te divne recepte!
POZDRAV
WHAT HAPPENED?
ReplyDeleteyou are writing the book already, stimmts?
Hold your horses! Am preparing a new entry for tomorrow. Or Wednesday!
ReplyDeleteUzivam u tvojim receptima, ovde u Holandiji, ne samo u vanrednim uvodima, nego narocito u obicno zanemarenim detaljima kao sto su na koliko dugo i na koliko visoko treba ukljuciti rernu itd. Svaka cast!!
ReplyDeleteVanja Vlajic
Hvala Vanja!
ReplyDeleteNa nasim pijacama se uz kriske, prodaju i vec rendane bundeve u kesi..Stvarno nema opravdanja da svaka domacica ne savije bar po jednu nedeljno dok je sezona :)
ReplyDeleteOli
Jedna od mojih najomiljenijih poslastica...ja narendam koru od limuna odozgo preko kora za smek ...... odoh da njupam ogladneh.
ReplyDeleteKada se doda malo cimeta onda je odlicna...:D
ReplyDeleteSuper je blog. Ponekad je dobro bundevu proprziti sa secerom na malo ulja. A u fil moze i jaje, cimet, griz (da pokupi visak soka).
ReplyDeleteAnabela, potpuno si u pravu. Može bundeva malo da se proprži, ko voli masniju pitu. Lepa je i s jajima u filu. Ja lično najviše volim ovu najjednostavniju, ima mnogo ukusnih varijanti.
ReplyDeleteDraga Vido, blog je fantastican. Stari recepti, fotografije, prosto ne znam sta je lepse.
ReplyDeleteInace, ova pita se u Sumadiji zove tikvanik, ja je pravim sa tankim korama, bas ovako struganom tikvom, smedjim secerom i obavezno cimetom.
Srdacan pozdrav, Nada
Draga Vido,
ReplyDeletePuno hvala za recept, puno mi je pomoglo- evo pece se moja prva bundevara! Po nekim bledim secanjima moja baka je pravila ovu poslasticu tako sto je samo slagala kore umesto da ih savije u rolnu pa sam i ja tako uradio, videcemo za pola sata rezultat- javljam se tada opet ;-)
Mi inace zivimo u Londonu, i meni su turske radnje bile spas, nalazimo tamo i nase proizvoide, cak i futoski kiseli kupus, plazma keks, bajadere i ostale Kras poslastice...
Srdacan pozdrav,
Viktor
Ali od 2004 je ovde bila takva navala Poljaka da se procenjuje da ih ima oko milion, znam da ima trista hiljada Francuza a o Turcima da ne pricam i to je sva sreca jer se moze nabaviti skoro sve, po onome sto imam u frizideru ni ne bih znao da nisam kod kuce, jedino nemam jogurt (beli tecni), pa uzim kefir ili ajran ali to mi bas fali...
Evo, dolaze prijatelji pa odo' da im otvorim vrata i nadam se da cu im ponuditi ukusnu poslaticu - inspirisanu Tvojim receptom ;-)
Svaka čast Viktore, pozdravi mi moj voljeni London! I ja sam jednom pravila sa slaganim korama, može naravno i tako, mada mi je u obliku štrudle malo vazdušastija. Obavezno javi kako je ispalo.
DeleteP.S. Najbliže našem jogurtu se dobije kada se običan jogurt (ali kremast a ne onaj ko kiselo mleko) razblaži s vodom. Uzmi dve trećine jogurta, jednu trećinu vode. Ajran je preredak za naš ukus, kefir je već nešto sasvim drugo.
Dakle, eksperiment je uspeo donekle- ukus je odlican ali su kore nekako bele- mozda sam trebao da ih premazem jajetom ili necim zutim? U principu ne smeta, stvarno je odlicna poslastica i jedva cekam da je napravim opet! Hvala jos jedanput na blogu, pogledao sam i website, imao sam dobrog prijatelja u Karlsruhe pa smo se mozda i mimoisli na ulici- inace jako lep grad! Sve najbolje i hvala ne samo na receptu vec sto postoji nacin da na nasem jeziku eliminisemo geografsku udaljenost pa se osecam kao u dobroj staroj Jugi ;-)
ReplyDeleteSuper, hvala i na ovom savetu- probacu- imaju u Lidlu jedan gusti kremast jogurt pa taman :-)
ReplyDeleteA onu bundevaru sam posle ipak presavio i jos pekao nekih 20tak minuta jer mi je gornja kora izgledala previse odvojena...
Svidja mi se ovo druzenje preko neta, ja se pomalo osecam kao pecinski covek sto se tice tehnike!
Sve najbolje,
Viktor
Eto, u tome je prednost pečenja štrudle - nema tog odvajanja / sušenja gornje kore. Mali savet ako ponovo budeš tako pekao pitu - poprskaj gornju koru vodom pre nego što staviš u rernu. A što se kora i njihove boje tiče, meni su ove turske kore veoma čudne, ne liče na naše. Svetlije su i imaju neke prednosti i neke mane u odnosu na domaće, ali sve u svemu, mogu da prođu. Prijatno!
ReplyDeleteHvala, ja ih i jesam poprskao i vodom i uljem ali ipak nije upilo saft of bundeve jer gravitacija vuce to na dole- tako da sigurno opet savijam u buduce... Ove kore se prave ovde u UK ali ocigledno po nekom turskom receptu jer su jako blede ali nikako se ne bunim- ukus je sasvim pristojan a siguran sam da ce se i vizuelni efekat popraviti kada to budem radio nekoliko puta, ipak mi je ovo bio prvi put ;-)
ReplyDeleteVeliki pozz,
mali lala
Da li mogu da drzim bundevu u kuci preko cijele zime. Ovdje je zima duga a ja bih mogla da jedem pitu tikvaru svaki dan....
ReplyDeletePozdrav svima,
ReplyDeletepredivan blog i mnogo stosta da se podijeli na ovom blogu. Uvijek nesto novo da se nauci i da se staro podijeli. Koji blagoslov. I ja imam jedno pitanje: "Da li tikva moze da ostane u kuci preko cijele zime." Zivim u hladnoj zemlji i ovdje su zime duge a obozavam pitu tikvaru, mogla bih je jesti svaki dan. Hvala puno.
Može, pogotovo ove butternut tikve, nije nikakav problem. Pozdrav!
DeleteHvala, hvala, hvala! Ovaj recept je mnogo laksi od recepta moje majke - gde se svaka kora tretira ponaosob, zaliva uljem, bundevom, secerom, itd., i onda se uvijaju po tri takve kore u jufke!!! Ovako smotana kao sto ti radis mi je omogucila da posedim i poigram se sa porodicom posle svega!
ReplyDeletesve se slažem samo treba dodati rendanu koru od 1 limuna i malo cimeta. Sesti i jesti. Prijatno.
ReplyDelete