Imala sam neku čudnu opsesiju ovim kolačem (ako se bonbone mogu nazvati kolačem?) kad sam bila mala. Valjda deca vole šećer, ko će ga znati. Ne mogu da kažem da je ovo bio THE kolač mog detinjstva, ali se meni svakako činio najglamuroznijim. U bakinoj svesci ga ima na tri - četiri mesta, verovatno joj je bilo frka da ga ne izgubi imajući u vidu taj moj fetiš.
I onda, baka umrla, ja odrasla, francuske bonbone niko drugi nije ni voleo ni spremao. Nisam ih jela dvadeset godina i spremanju sam prišla s izvesnom tremom. Kad sam pročitala recept, bilo mi je jasno da mistifikacija nije opravdana i da se moja romansa s ovim kolačem svakako neće obnoviti. Kad se sve sabere i oduzme, ipak je ovo čist šećer, ipak su ovo bonbone (a možemo da pišemo i "bombone", kako ko voli). Kao i obično, prvo recept, onda utisci.
- 500 g šećera
- 200 g oraha
- 4 štangle čokolade
- sok i ribana kora jedne pomorandže ili limuna
Prvo se spreme tri duboka tanjira, samelju se orasi, izrenda kora od pomorandže, iscedi pomorandža i istopi čokolada (u receptu opet piše da treba rendana, ali ja sam koristila topljenu). Spremite i jednu običnu dasku za seckanje koju treba da prekrijete plastičnom folijom. U manju šerpicu se stavi šećer s malo vode. Recimo, 100 ml vode na pola kile šećera. Onda se to kuva dok se ne pretvori u redak sirup.
Sirup se razlije u tri tanjira i u jedan se dodaju mleveni orasi, u drugi čokolada, a u treći pomorandža odnosno limun. Sadržaj sva tri tanjira bi trebalo odmah da se dobro promeša jer se šećerni sirup veoma brzo steže. Ostavite tanjir s pomorandžom za kraj, mešavina u njemu je najređa. Prvo čokolada. Nemojte paničiti ako vam se učini da se šećer stvrdnuo pre nego što ste uspeli da ga sasvim sjedinite s čokoladom, važno je da to promešate kako-tako, kasnije može da se doradi. Isto važi i za orahe, mada će oni ipak ostati mekši. Povremeno mešajte i masu s pomorandžom da se ne bi stvorila korica. Najbolje bi bilo kada bi vam neko u tome pomagao. Ja sam sve radila sama i bila sam blago očajna.
Najpametnije je sačekati pet minuta da se šećerne mase malo prohlade. Onda nakvasiti ruke i svaku od njih malo zamesiti, kao testo. Samo tako mase mogu zaista da se sjedine i oblikuju. Pazite da se ne opečete, sve to je još prilično vruće. Orašasta masa je sada konzistencije marcipana. Prvo nju stavite na daščicu i prstima / uz pomoć oklagije, rastanjite je u obliku pravougaonika. Ja sam oblikovala nožem umočenim u hladnu vodu. Na nju stavite masu od čokolade i sve lepo izravnajte i odozgo i sa strane. Svaki sloj bi trebalo da bude 4 - 5 mm debeo. Na kraju preliti masom od pomorandže i ostaviti da se ohladi i stegne. Seći vrućim nožem na kockice veličine 1,5 cm. Ne treba da budu veće jer je ukus tako jak da može da se konzumira samo u zalogajčićima.
Šta sam promenila: Ništa. Slepo sam sledila recept i sve mi je uspelo kao što sam očekivala uprkos kratkim paničnim napadima. Posebno me je izbezumio taj sloj od čokolade jer sam mislila da neću uspeti da ga sjedinim kako treba, da se suviše brzo stvrdnuo i da neću moći da ga istanjim. Perspektiva se menja kada se masa iz tanjira preseli u ruke. Onda ponovo omekša i može da se oblikuje kao plastelin.
Presuda: Tja. Kao što sam i mislila, suviše je to jako za moj ukus. Međutim - gle čuda! - moje dete se oduševilo. Odjednom je pojela 5 - 6 komada, što meni nije pošlo za rukom. Ovo je pravi starinski kolač kojeg je možda malo pregazilo vreme. Zgodno ga je imati pri ruci ako vam padne šećer. :)
P.S. Zaboravila sam da slikam rukopis, sada više nema dnevne svetlosti, a ja ne koristim blic. Dodaću fotku sutra.
French bonbons
- 500 g sugar
- 200 g ground walnuts
- 100 g chocolate
- 1 orange or lemon
Prepare three soup plates and one saucepan. Squeeze and scrape the zest off the orange and put it in one plate. Melt the chocolate and put it in the second plate. Place the walnuts in the third plate.
Now melt the sugar in the saucepan with a little water (100 ml will do). Cook for a couple of minutes and pour one third of the syrup over each ingredient in three plates. First stir the chocolate with sugar - it will stiffen very quickly but don't panic even if this happens before you've managed to get an even mixture. The same with the walnuts and orange (the citrus mixture will be the slowest to harden, but remember to stir it now and then while you're working on the two other layers).
Take a chopping board and cover it with some plastic foil. Allow the walnut mixture to cool for a few minutes so you can knead it with your hands without getting burned. Knead it into an smooth, marzipan-like mass and use your fingers to mold it into a rectangle about 5 mm thick. A knife dipped in cold water will help you form the cake more easily. The second layer is chocolate - treat it the same way and spread on top of the walnut mixture. By the time you're done, the citrus syrup should be almost cold, but still a bit runny, don't worry if it drips a bit over the edges of the cake. Leave to cool and harden and cut it in small cubes with a sharp, warm knife.
This is an extremely sweet dessert but the children love it. It's quite old-fashioned and it's not easy to make, but it was an essential part of my childhood.
Ahh, jako fino izgleda. Ni meni ne paše toliko šećera (slatkosti) u kolaču. Moram reći da mi se jako sviđa ovaj blog, tj. stari recepti koji se spašavaju od zaborava. Mislim da je to super, i uz poplavu novih trendova svakako treba njegovati nasljedstvo.
ReplyDeleteHvala, hvala. Moram da uzvratim kompliment, i meni prija tvoj blog, mada ga nisam naširoko čitala, veoma su mi se dopali dizajn i fotografije.
ReplyDeleteDivno izgledaju :)
ReplyDeleteJako mi se sviđaju ovi bomboni, kromatski su me osvojili. Nisam neki ljubitelj slatkog, ali moji ukućani jesu. Napravit ću ih.
ReplyDeleteDunja, samo hrabro. Jedva čekam da vidim kako su ti uspeli. Taša, hvala. Izgled im je najjači adut.
ReplyDeletePrelep recept,ja obozavam ovakve preslatke kolače,pa to su i "bonbonice" znači samo jednu,dve pojedes i dosta...nema preterivanja...:)
ReplyDeleteZa ovako nesto nisam nikada cula! Ali samo 1,5x1,5 cm, meni se to cini malo premalo:)), no mislim da cu ih jednom sama napraviti i rezati malo vece. Od slicnih kolaca, znam jedino za domace bajadere. Slike su ti kao i uvijek super!
ReplyDeleteJa bih ovo obožavala, znam sebe. Nažalost (važi i za obožavanje i za poznavanje ;)
ReplyDeleteHvala za sav trud, tvoja misija je zaista za svaku pohvalu.
Molim te, ostavi mi neki kontakt e-mail, ili mi se javi na mamajacooks et gmail tačka com. Treba mi tvoj savet, koji možda gajiš u bakinoj sveščici :)
ReplyDeleteHvala.
Maja
Food in its best art form. I'm such a fan of lemon.
ReplyDeleteJules, if I were to make them again, I'd do it with lemon the next time. Orange is too mild.
ReplyDeleteAre you not posting because you opened a café?
ReplyDeleteI will move to Karlsruhe!
Fantasticne slike! Posebno mi se svidila prva.
ReplyDeleteMeni se sviđaju jako, jako... Ja obožavam slatkiše iako ih izbjegavam a naročito volim ove starinske stvari.
ReplyDeleteMislim da je ovo vrsta slatkiša koji se služio uz kafu, u koju se onda logično ne stavlja šećer.
ReplyDelete