Pauza

Bila sam u Beogradu deset dana i potpuno sam iskočila sa koloseka. Već danima obrađujem fotografije, ništa ne mesim. Nikako da se vratim u svakodnevnu rutinu. Zato umesto kolača, slika turske kafe kao simbola moje posete Srbiji. Kad odem tamo, pijem samo tursku kafu, kad se vratim ovde, nekako mi je besmisleno da nastavim s tim, vraćam se na zapadne varijante. Valjda okruženje mora da se poklapa s ukusom. I užitkom.

U Beogradu sam za rođendan (nije bitno koji) bila počašćena s čak dve torte, jednom jagodnom i jednom rum. Ova rum torta je ad-lib kreacija moje mame, obećala je da će dati recept pa ću i sama da je napravim. Ako vas mrzi da pravite torte (a valjda je naravoučenije ovog bloga to da torte nije teško praviti, ali ipak) odlična je gotova mini-doboš torta koja ima da se kupi u skoro svakoj samoposluzi u Beogradu.

Jedan od sigurno najboljih restoranskih deserta koje sam ikad pojela su Dijegove palačinke u kafe-restoranu Frida u pristaništu. Savršenstvo maskarpone krema, oraha, dulche de leche sosa i karamelizirane banane. Ni ostali deserti na istom mestu izgleda da nisu ništa lošiji, probala sam topli čokoladni kolač sa sladoledom od vanile, za svaku pohvalu. Zanimljivo je da desert kartu možete da dobijete od konobara tek na izričit zahtev, iako su deserti glavni adut restorana.

Čini mi se da Beograd gastronomski ne može da razočara, uprkos opadajućem kvalitetu pekarskih proizvoda. Gde može da se pojede zaista dobar burek? (U Beoizlogu sam videla mouse pad s fotografijom četvrtine bureka iznad koga piše "Boureque au fromage blanc" :)

Uprkos sitnim razočaranjima (u koja spadaju i kisele jagode i trešnje; valjda im klima ne pogoduje?) poseta je bila berićetna i ulepšana susretom s Majom i Marijom. Prilikom sledeće posete ću se potruditi da neke recepte isprobam na licu mesta i postujem ih iz mamine kuhinje. Do tada - back to the old routine.