Pita od pekmeza / Jam Pie

Iznad ovog recepta piše da je pita od pekmeza "ukusna, jeftina i lako se sprema". Savršen izazov za nekog ko je privremeno dezorijentisan kao ja. Osim toga, po ovoj vrućini mi se nije išlo u kupovinu, pa sam morala da iskopam recept koji može da se napravi s onim što se zateklo u kući. Da skratim priču, ono što je trebalo da bude lako i ukusno se pretvorilo u mini-fijasko. 




Prvo recept, onda priča:

• 100 g masti
• 1 kesica vanilin šećera
• 3 jajeta
• 3 kašike pekmeza od kajsija
• 300 g brašna
• 1 prašak za pecivo
• prah šećer za posipanje

Penasto se umuti mast s vanilin šećerom, pa se tome dodaju jaja. Onda se to, kaže recept, muti mikserom pet minuta. Zašto pet minuta, još uvek mi nije jasno, kad se od masnoće i jaja veoma brzo napravi neprivlačan bućkuriš koji ne menja ni izgled ni konzistenciju daljim mućenjem. Onda se doda pekmez, pa brašno pomešano s praškom za pecivo. I sve se izlije u podmazan i pobrašnjen hleb i peče na oko 180 stepeni dvadesetak minuta. Konačno se iseče u obliku kocki i uvalja u prah-šećer. Dakle, uvaljavanje, ne posipanje.

Šta sam promenila: Nisam imala mast. Stavila sam puter. Koliko je on doprineo da kolač bude drugačiji od originala, ne mogu da procenim, jer mi se čini da je količina masnoće suviše mala da bi se osetila neka bitnija razlika u konačnom ukusu kolača. Možda bi konzistencija bila drugačija, a sigurna sam da bi kolač bio vlažniji da sam se zaista okuražila i umesto masti stavila pola čaše ulja. Moram to da zapamtim ako u nekom trenutku pomračene svesti u budućnosti ponovo probam da napravim pitu pekmezaru.

Drugo, pomislila sam da je pekmez od kajsije dosadan i da nema dovoljno ružičaste hrane na svetu i da ionako više volim maline i ljuljnula pekmez od malina bez semenki (Samt od firme Schwartau). Zbog njega kolač izgleda kao bajati crni hleb od koga je neko napravio sendvič s marmeladom. Naravno da testo nije ispalo baby pink, nego sivo. A džem mu je dao neku elastičnu konzistenciju koja mi je prvo zadala silne muke da ga uopšte sjedinim s onim brašnom (zalepilo se za mutilice od miksera) a na kraju i da ga rasporedim po dnu od pleha. Kao da sam pravila pitu od žvake.

Kada sam je ispekla i isekla, pekmezara je izgledala kao onaj vazdušasti kolač s makom (ne znam kako se zove) što se takođe seče u obliku kocki i posipa prah šećerom. Sad, uvaljivati je u prah-šećer nije imalo mnogo smisla, jer on se jednostavno nije lepio za to suvonjavo testo, tako da sam se osećala kao kreten pokušavajući da ga utisnem u rupice nastale dizanjem testa, ali nisam želela da odstupim od recepta. Naime, probala sam ja to u stadijumu pre prah šećera i shvatila da nije dovoljno slatko ni aromatično ni ništa. Aroma maline se osećala u tragovima. Međutim, kolač je bio veoma mekan i u tom smislu i nije bio loš. Ostavila sam ga za sutra, smatrajući da će preko noći da se desi nešto što bi mu poboljšalo ukus. Nada umire poslednja.

Ujutru se ispostavilo da se kolač potpuno isušio i da više nije ni za šta, pa sam, u poslednjem očajničkom pokušaju da spasem stvar, odlučila da ga nafilujem istim onim pekmezom od maline. Otud ovaj finalni look koji nema veze s receptom.

Presuda: Nisam se dovoljno namučila da bih mogla da tvrdim da sam razočarana. Ruku na srce, nisam mnogo više očekivala, ali znate kako ima onih recepata koji izgledaju naivno, a kad ih napravite - oduševljenje. Postojala je neka mala verovatnoća da je ovo jedan od njih, i ispostavilo se da nije. I razmišljala sam da se uopšte ne bakćem oko pisanja, fotografisanja i prevođenja. Jer ipak nikom ne bih savetovala da ovo napravi. Međutim, onda sam shvatila da to ne bi bilo pošteno i da ne želim da stvorim lažnu sliku o bakinim receptima: među njima ima podosta gluposti, samo što ih ja uglavnom na prvi pogled odbacim i nastavim potragu za draguljem. U isto vreme, to je stvarnost kuvanja i mešenja en general. Triput se razočaraj, jednom se ozari.

To važi i za stvari koje su "savladane", pogotovo za slana jela koja ne iziskuju precizne mere. Jednom vam pasulj ispadne fenomenalan, drugi put bljutav. Možda je u tome čar kuvanja: zrnce neizvesnosti koje uvek nosimo u sebi kada se latimo varjače.

P.S. Kako slika veli, Una je radosno olizala šećer s vrha. I gricnula je malo, nije da nije.

Update: Dodala fotku originalnog recepta i shvatila da to nije bakin rukopis. Najgore što pojma nemam čiji je. Nepravedno sam je optužila da pojma nije imala šta je ukusno, sram me bilo. Mama, ako čitaš i ako je ovo tvoj ćirilični rukopis, javi se (naravno da prepoznajem rukopis svoje mame, ali ta je ćirilicom poslednji put pisala u drugom gimnazije).

Jam pie

In her recipe, my grandmother claims that jam pie is "tasty, inexpensive and easily made". This is true to a certain point. Rethink "tasty". My jam pie was bland and boring. I gave it time to breathe overnight, but it became dry instead. Here's the recipe in case you're incredibly bored and think you can improve it:

• 100 g lard
• 1 sachet vanilla sugar
• 3 eggs
• 3 Ts apricot jam
• 1 sachet baking powder
• 300 g flour
• icing sugar for dusting

I used butter instead of lard and seedless raspberry jam instead of apricot. Maybe this is where I went wrong. Or maybe the recipe isn't really worth making. Either way, I mixed all the ingredients and baked the cake at 180º C for about 20 minutes. It came out soft and grey (due to raspberry jam which, I had hoped, would turn it pink). Following the recipe, I cut it in cubes and tried to roll them in icing sugar, but this was pretty pointless as sugar doesn't exactly stick to dry dough.

The next morning, the cake wasn't exactly soft anymore. It was dry and crumbly and I thought I'd attempt to save it by actually filling it with raspberry jam, which has nothing to do with the original recipe. A commendable effort, but I might have saved myself the trouble. Nothing I can do now can make this cake any more appealing. Not even if I dipped it in chocolate and crowned it with chantilly cream. Theoretically, using oil instead of butter would make it moist. Using ground poppy seeds instead of jam would make the taste more intensive and interesting. But I don't think I'll be experimenting any more. I wrote this to show that not every recipe in my grandmother's book is a winner. She is no Julia Child. But that's exactly what makes me feel close to her after a cooking cockup. Knowing that she also had her ups and downs and that she was sometimes confused about the definition of "tasty".