Vasina torta / Vasa's Torte

 

Evo nama naše torte! Vasina torta je jedan od retkih nesporno autentičnih srpskih kolača i svi smo ponosni na nju. Postoji legenda o tome kako je nastala, čak se zna i ko je bio dotični Vasa i kojom prilikom je kreirana torta, ali moram da priznam da su mi sve te priče koje se dešavaju početkom dvadesetog veka suviše davne da bi se smatrale činjenicom.

Ledene kocke / Ice Cubes

 

Kada je Una bila sasvim mala, pravili smo rođendanske žurke i za decu i za roditelje i dešavalo se da kuća bude toliko puna ljudi da jedna torta nije dovoljna da se svi posluže. U toj situaciji sam pored torte uvek pravila ledene kocke, jer su jednostavne i brzo gotove, a još uvek tipično zimski desert (naša mala je decembarska pahuljica).

Bišov-brot / Bischofsbrot

 

 

Znate ono kad kuvate na puteru pa vam on zagori u tiganju? Pa ga bacite? E neko se setio da to ne baci, nego da ga stavi u kolač. Svuda su vam ti recepti, puna ih je blogosfera, caruju Pinterestom. Već duže vreme čekam priliku da iskoristim zagoreli puter u nekom receptu i konačno dočekah. Iako sam ga već koristila u hlebu s cimetom, to se ne važi pošto nije bio naš recept. A i cimet je tu toliko dominantan da je lepo pokrio ukus putera.  

Hamburške štangle / Hamburger Slice

U dvorištu imamo dunju i lešnik. Ove jeseni, dunja potpuno podbacila. Ne znam zašto jer prošle godine nismo znali šta ćemo s voćem. Možda zato što je komšijin mali dovoljno porastao da može da se popne na nju pa je jaše od jutra do mraka. Nije navikla. Ali lešnik ne da je rodio. U septembru se zemlja nije videla od ploda koji je pao ispod drveta. Moja mama je bila u poseti i uglavnom se bavila skupljanjem, sortiranjem, krckanjem i pečenjem lešnika. Prilično pipav i mukotrpan posao, a ne daje neke značajnije rezultate, posle dve nedelje intenzivnog rada dobili smo samo nekoliko kilograma. Jeste da su bili slatki kao med, neprskani, 100% bio, ali čovek bi očekivao neku značajniju količinu nakon tog silnog truda.

Biskviti / Biscuits

 

Decembar je. Kod nas - sezona božićnih keksića zvanih Plätzchen. Svi mese kekse i kolačiće u ogromnim količinama. Iako je ovo samo po sebi pozitivno, ne mogu da ne uočim nemački mentalitet na delu: za sve postoji vreme, pa se tako i kolači mese u decembru. Ostalih jedanaest meseci posvećeno je drugim stvarima. U maju se jedu špargle. U oktobru - Zwiebelkuchen, slana pita s lukom slična francuskom quicheu. Zašto baš tada? Zato što je pravilo da se uz to jelo pije šira, a šira "sazreva" u to vreme. Nema jedno bez drugog, ili još gore, jedno uz nešto drugo. Tako i keksi u decembru.