Često me pitaju ljudi, i u komentarima, i u "stvarnom životu", dobro, svi ti recepti i kolači, obeležili su ti detinjstvo, ali šta je od svega toga baš ono što si kao dete najviše volela, čemu si se najviše radovala, na šta prvo pomisliš kad se setiš bakine kuhinje. Dragi moji, evo vam odgovora, mada se bojim da je reč o izvesnom antiklimaksu. Jednostavan kolač s oblandama, ništa posebno. S druge strane, ako malo razmislite, drugačije nije ni moglo da bude - ako se često pravilo, moralo je da bude jednostavno. Ako ga je dete tako volelo, onda je i kolač pravi "dečji" - sladak i blag i uprošćen. Ali upravo smo se sledeći te dve koordinate najviše približili definiciji onog što Englezi zovu comfort food - hrana koja pruža utehu. Pišinger je kolač koji me grli i ušuškava u toplo ćebence, šapuće mi da će sve biti u redu, dokle god se detinjstvo može prizvati u svom svom sjaju jednim zalogajem oblande s karamelom.
