Kod bake u svesci postoji recept za krofne. Kada sam ga našla, rešila sam da krofne i napravim. Ne sećam se krofni iz njene kuhinje. Ni moja mama ih ne pravi. Pravi uštipke, a oni dođu kao neki siromašni rođaci krofni. Krofne koje sam jela po našim pekarama uglavnom su bile kilave. Premasne, šuplje, filovane nekim grozomornim industrijskim džemom. A onda sam došla u Nemačku i shvatila da ovde vlada pravi kult krofni u vreme karnevala i da su krofne verovatno ovde i nastale (reč "Krapfen" potiče od staronemačke reči "kraffo" što znači kandža ili kuka i nagoveštava da krofne nisu uvek bile okrugle). Te nemačke krofne su opasna stvar. Veoma su vazdušaste i lagane, a opet s koricom; imaju svoju aromu koja ne "vuče" na kvasac i izgledaju senzacionalno. Sve su savršeno okrugle i imaju debeo beli prsten po sredini.
