Olučići / Rum Roll

Red je da se oprostim od ove godine receptom za kolač koji moja mama često sprema za praznike. Pre nego što sam rešila da pravim Olučiće, pogledala sam šta o tome ima na internetu - i nema ništa. Sigurna sam da ovaj recept postoji, međutim, verovatno pod nekim drugim imenom. Ako neko prepozna, nek kaže šta je alternativni naziv.

Olučići su staromodan, sladak kolač na tragu Francuskih bonbona. Pojedete šniticu i dosta vam. Prava stvar za praznične dane kad posle jakog ručka želite malo da se zasladite ali nemate više "mesta" za celo parče torte ili kolača. Važno je da se doslovno držite mere i da već imate kakvo-takvo iskustvo u pravljenju ovakvih kolača (probajte i ako nemate, tu je uvek faktor početničke sreće). Ovo je zanatski prilično zahtevan kolač i zahteva spretne ruke. Ja sam ga sad prvi put samostalno pravila i naravno uprskala stvar, mada sam na kraju uspela da spasim šta se spasiti moglo. Vratiću se na tu priču kasnije, evo kako to sve treba da izgleda "by the book":

braon:

• 200 g šećera
• 50 ml vode
• 3 štangle čokolade za kuvanje
• 200 g mlevenih oraha
• kašika tamnog ruma
• 1 žumance

žuto:

• 2 veća ili 3 manja kuvana žumanceta
• 100 g prah šećera
• 1 vanilin šećer
• 100 g putera

Špinujte šećer sa vodom dok ne provri, i još nekoliko minuta, da se malo zgusne. Skinite sirup sa vatre, i u njega, dok je još vruć, umešajte čokoladu, orahe i rum. Sačekajte da se malo prohladi, pa na kraju dodajte jedno žumance i sve dobro promešajte.

Prebacite masu u kesu za zamrzivač i ravnomerno je rastanjite oklagijom u obliku pravougaonika. Stavite na hladno da se malo stegne. Za to vreme, pripremite žuti fil. Kroz cediljku propasirajte kuvana žumanca. Prosejte prah šećer, vanilin šećer i sve dobro umutite s omekšalim puterom.

Pažljivo sa obe strane rasecite kesu u kojoj se nalazi braon sloj i otvorite. Premažite žuti fil preko braon "kore", tako da uz dužu stranu pravougaonika bude po 1 cm prostora bez fila. Uz pomoć kese, kao da pravite rolat, pažljivo savijte salamicu i prenesite je na parče prozirne folije koje ste prethodno izrezali. Dobro je stegnite u foliju i dodatno oblikujte ako se nešto malo deformisalo. Ostavite u frižideru barem dva sata.

Secite i jedite odmah - olučići ne mogu da se čvare na sobnoj temperaturi, što zbog živog žumanceta u braon delu, što zbog žutog puter-krema koji se brzo topi i curi.

Šta sam promenila: U stvari, nisam želela ništa da promenim, okolnosti su me naterale. :) Prvo sam shvatila da nemam dovoljno oraha u kući i da ću morati da dodam malo industrijski mlevenih lešnika. To je već donekle problematično: prvo, pravi olučići imaju dominantan ukus oraha i ne treba koristiti bilo koji drugi koštunjavi plod u ovom receptu. Ali dobro, računala sam, nije kraj sveta, ne mogu zbog toga da odustanem od pravljenja. Ipak, zbog ovog su mi olučići ispali "čupavi". Za razliku od ovog što se vidi na slici, braon sloj treba da bude podjednako gladak kao i žuti.

Prava katastrofa je nastupila s rumom. Veoma je bitno da koristite kvalitetan, aromatičan rum. Ja sam imala neki jeftin koji je mirisao samo na alkohol. Kada sam probala mrvicu braon mase nakon dodavanja ruma, shvatila sam da mu se aroma oseća samo u tragovima, pa sam dodala još. Nije trebalo. Masa se nepovratno razredila, i onda sam morala da dodajem još onih vražjih lešnika da bih mogla da oblikujem rolnu.

Rum je najbitniji sastojak u ovom kolaču: ili koristite kvalitetan alkohol, ili kupite aromu ruma i umesto jedne supene kašike pravog ruma dodajte jednu kašičicu arome.

Presuda: Kombinacija ruma i oraha daje veoma bogat, opulentan ukus, a puter-krem pruža masnoću koja prenosi i pojačava aromu. U tom smislu, konačni utisak je na tragu neke alkoholne praline bez čokoladnog preliva. Jako, elegantno, upečatljivo.

Rum Roll

This is actually my mum's recipe, a dessert she often makes in winter, especially for the holidays. It's not easy to make, you'll need to have some skill and experience in making rolled desserts, or you can count on beginner's luck and go for it anyway.

Brown layer:

• 200 g sugar
• 50 ml water
• 50 g baker's chocolate
• 200 g finely ground walnuts
• 1 egg yolk

Yellow layer:

• 2 larger or 3 smaller boiled egg yolks
• 100 g icing sugar
• 1 sachet vanilla sugar
• 100 g butter

Bring water mixed with sugar to the boil and cook for a few minutes, until it turns into a light syrup. Take off the stove and stir in the chocolate and walnuts. Leave to cool off a little, but while still warm, add rum and egg yolk. Stir well. Put in a freezer bag, roll out with a rolling pin to get a rectangular shape and leave to cool off completely.

In the meantime, prepare the yellow layer. Puree the boiled, cool egg yolks through a sieve. Beat with icing sugar, vanilla sugar, and softened butter until smooth. Cut the freezer bag from both sides and open it. Spread the yellow filling on top of the brown, leaving about 1 cm along the longer side of the rectangular uncovered. Using the plastic bag, carefully lift and roll along the longer side of the rectangular until you get a nice-looking roll. Wrap it in plastic foil and leave in fridge for at least two hours. Cut in thin slices and eat while still cold and firm (don't let the cake lounge around at room temperature, or the yellow buttercream will ooze).

Kiflice od badema / Vanillekipferl

Prošle godine je moja prijateljica Sonja napravila Vanillekipferl za Božić. Ovaj keks je najtradicionalniji nemački Plätzchen, skoro svi ga prave i vole, i pravo je čudo da sam proživela (dotad) devet godina u ovoj zemlji, a da ga nisam probala. A kad sam ga probala... Tako sam se oduševila, da sam recept ponela sa sobom u Beograd pa ga tamo pravila rodbini a oni svi padali u nesvest. Interesantno je da je skoro svako od njih ove kiflice ranije probao, ali da se retko prave i da se može reći da su poluzaboravljene, pa je time oduševljenje bilo veće.

Došao ponovo Božić, i ja se setim svega, i rešim se da ih ove godine svakako napravim, i počnem zdravo da se nerviram što to nije recept iz bakine sveske i što ne mogu da ga "oblogujem". U potrazi za sledećim odgovarajućim receptom, u najstarijem delu sveske pre neki dan nađem ovo:

Ne možete zamisliti moju sreću kad sam shvatila da je recept gotovo isti kao onaj Sonjin i da su to, u stvari - Vanillekipferl! Odmah sam zasukala rukave i umesila ih. Ispale su božanstvene i moram da ih obeležim ekstra preporukom kao dragulj iz bakine sveske za koji nisam ni znala da postoji, a ispao je iznad svih očekivanja. U tom smislu, uvodim kategoriju "Hall of Fame" za recepte koji zaslužuju vanrednu pohvalu - retrogradno sam lentom nagradila samo još Koh od limuna i Reform tortu.

Da budem jasna: Vanillekipferl su "Überkeks", daleko najbolje što sam dosad napravila u ovom žanru. Da, bolje čak i od čuvenih vanilica koje su oduševile našu blogersku zajednicu. Sećate se kako je Una volela i vanilice i medenjake? E, kad sam je poslužila ovim kiflicama, pojela je odjednom pet i burno protestovala kad sam joj iščupala činiju iz ruku (da, da, zla majka; htela sam samo da sprečim naknadne jadikovke da "boli tiba").

Spremite se, polećemo...

• 200 g putera
• 70 g šećera
• 1 jaje
• 150 g mlevenih badema
• 280 g brašna
• 5 kesica vanilin šećera
• isto toliko prah šećera

Penasto se umuti puter sa šećerom, doda se jaje, a kada se sve dobro sjedini, bademi. Onda se postepeno dodaje brašno dok se ne umesi lepo prhko testo. Testo se ostavi u frižideru sat - dva da se malo učvrsti, pa se od njega rukama prave kiflice (moj metod: odlomim malo testa, među dlanovima formiram kuglicu prečnika 2 cm, pa je takođe među dlanovima istanjim u mali valjak i onda ga savijem da bude kao polumesec) i ređaju na pleh postavljen bakpapirom.

Peku se na 170 stepeni petnestak minuta, dok malo ne promene boju, ali ne smeju da potamne (vidi sliku).

Pomeša se vanilin šećer s prah šećerom, najbolje u nekoj plastičnoj kutiji s poklopcem. U to se stave još uvek tople kiflice, pa se kutija poklopi i pažljivo okrene naopačke. Time se šećer ravnomerno rasporedi po svim kiflicama, ne morate da ih valjate jednu po jednu. Kad se ponovo okrene na drugu stranu, otklopi se dok se kiflice sasvim ne ohlade.

Šta sam promenila? Dodala sam jedno jaje (originalni recept ga ne predviđa) jer sam se uplašila da će mi bez njega kiflice biti suviše prhke i lomljive. Zbog tog jajeta, dodala sam i 50 g badema više, ali brašno nisam dodavala. Ova razmera je odlična i ne bih je menjala da ih opet pravim. Osim toga, koristila sam blanširane bademe, kao što recept nalaže, ali Sonjine Vanillekipferl bile su napravljene od neljuštenih mlevenih badema i podjednako ukusne.

Presuda: Malo mi je teško da objasnim zašto su baš ove kiflice (ili roščići) baš tako posebne. Možda baš zbog veoma diskretnog ukusa - badem je blag, osim njega se oseća samo još vanila. Pošto nema nikakvog džema, meda, oraha ili neke druge dominantne arome, bitno je da se stavi velika količina vanilinog šećera i da ukus i miris vanile dominiraju. To je sasvim dovoljno da keksi budu zanimljivi. Ipak, pazite da vam ih ukućani ne sliste čim izađete iz kuhinje. Savetujem da ih čuvate pod ključem!

Vanillekipferl

An undying classic of the German Plätzchen tradition, Vanillekipferl are extremely popular in this part of the world, and not without reason. It is the finest, most delicate home-made biscuit I've ever tasted. Imagine my joy when I found a Vanillekipferl recipe in my grandmother's notebook! And a bloody good one it is too - so pull up your sleeves and get baking, you won't regret it. As a matter of fact, this is one of the most sensational recipes I've tested so far and it deserves an extra special recommendation. I've experienced this kind of joy only with the Lemon Soufflé recipe last summer and the famous Reform Torte so they will be included in the Zaboravljene Poslastice Hall of Fame (an institution I've just established).

You'll need

• 200 g butter
• 70 g sugar
• 1 egg
• 150 g ground almonds (the recipe says bleached, but they don't have to be)
• 280 g flour
• 5 sachets vanilla sugar
• the same amount of icing sugar

Mix softened butter with sugar. Add the egg, mix some more, add the almonds. Keep gradually adding the flour until you get a nice dough that doesn't stick too much. Leave in fridge for at least an hour (preferably two). Shape little half-moons with your hands and put them on a baking tray covered with greaseproof paper. Bake at 170 degrees C until they start changing colour (still, they shouldn't be too dark - see photo).

Mix the icing and vanilla sugar in a plastic Tupperware box with a lid. Put your warm Vanillekipferl in it, close the lid and turn the box upside-down. The Kipferl will tumble and get coated in sugar mixture from all sides. Turn it back, open and leave to cool off completely. Remember to have some while they're still warm, you'll be pleasantly surprised. And that's the understatement of the year!

Medenjaci / Rustic Honey Cookies

Još jedan recept iz sveske moje bake, koji je pretrpeo dosta značajne izmene. Izgleda da kod nas u porodici svako ima svoj recept za medenjake. Recept moje mame sam isprobala prošle zime i bili su odlični, veoma mekani. Bakin recept je potpuno drugačiji – ne predviđa nikakvu masnoću u keksu – i ja sam svoj formirala na osnovu njenog, računajući da nam u sezoni praznika nije neophodno još nešto masno. Međutim, nemojte se zavaravati mišlju da je ovaj keks „dijetalan" – ono što gubi na masnoći, nadomešta u povećoj količini šećera i meda.

Bakin recept glasi:

• 18 kašika šećera
• 8 kašika meda
• 2 jajeta
• 4 i po dcl pšeničnog brašna
• kašika sode bikarbone
• kašika cimeta

Nisu mi baš najjasniji bili ovih 4 i po decilitara brašna. U bakinim receptima se, inače, javljaju čudne mere. Recimo, 2 din kvasca. Pretpostavljam da se ovo „din" odnosi na cenu količine tog artikla, što nam govori da je u predratnoj Jugoslaviji valuta bila tako čvrsta da su se količine u receptima izražavale novčano. Trideset grama svežeg kvasca uvek je koštalo dva dinara. Zamislite kada bi ste danas otišle u bakalnicu i zatražile šećera za četiri i po dinara. Ili za četrdeset pet, svejedno. To bi eventualno mogla da bude podloga za neki humoristički skeč u okviru novogodišnjeg programa. Jedino što danas može da se čuje je da idete da sipate benzin za dve hiljade dinara, i to ako ste pri parama.

U svakom slučaju, 4 i po dcl brašna nije isto što i 450 g brašna, iako bi trebalo da bude približno. Manje-više sam morala da nagađam količinu brašna, slično kao u receptu za vanilice. Međutim, onda mi je palo na pamet da tu jedinstvenu količinu brašna zamenim sa trećinom belog, trećinom pšeničnog integralnog brašna i trećinom mlevenih lešnika. Tako sam dobila veoma pun, rustičan ukus keksa. Osim toga, sodu bikarbonu sam zamenila praškom za pecivo jer je nisam imala pri ruci. Ovu jednu kašiku cimeta sam takođe pretvorila u smešu začina, malo smanjila šećer i sve u svemu, evo kako izgleda moj recept:

• 10 kašika šećera
• 8 kašika meda
• 2 jajeta
• 150 g belog pšeničnog brašna
• 150 g integralnog pšeničnog brašna
• 100 g mlevenih lešnika
• 1 kesica praška za pecivo
• 1 kesica mešavine začina (cimet, anis, kardamom, piment)
• 1 kašičica cimeta
• prah šećer i voda za fondan

Prvo se umuti šećer sa celim jajima, pa se tome doda med i sve se zajedno sjedini da bude kremasto i penasto. Zatim se postepeno dodaju brašna i lešnici dok konzistencija testa ne pređe iz kremaste u testastu, tj. bude dovoljno čvrsta da može lepo da se razvalja oklagijom. Modlom se vade oblici, ređaju na pleh obložen papirom i peku desetak minuta na 180° C.

Kad se izvade, mogu odmah da se jedu topli i takvi su, po mom mišljenju, najbolji. Ja ipak savetujem da se hladni premažu fondanom jer im mešavina jakih začina daje blago ljutkast ukus i potreban je taj dodatni šećer da uspostavi ravnotežu. Fondan se pravi tako što se prah šećer umuti s vodom da bude konzistencije meda i time se premažu keksi, pa se ostave da se osuše.

Šta sam promenila? Ono što nisam već promenila, a svakako bih kada bi ponovo pravila ove medenjake jeste da bih testo razvaljivala oklagijom da bude malo deblje. Oko 8 mm, recimo. Tanje testo daje tvrđi keks, iako medenjaci i bez masnoće nikada nisu tvrdi tako da se lome.

Presuda: Veoma aromatičan, zimski keks, idealno se uklapa u božićnu atmosferu. Kombinacija zimskih začina, meda i lešnika je pun pogodak – medenjacima daje taj starinski ukus i divno se slažu uz čaj s rumom ili limunom. I jednom kad počnete, ne možete da stanete, pa se pazite, jer vam se zbog mekog, vazdušastog testa čini da jedete nešto lagano. Uostalom, Unin entuzijazam je dovoljna preporuka, jer svi koji prate moje pisanje znaju koliko je dete izbirljivo.

Svim čitaocima bloga koji večeras slave Badnje veče želim srećan Božić uz najlepšu božićnu pesmu svih vremena...

Rustic Honey Cookies

Merry Christmas everyone! And here is my present to you – a very Christmassy honey cookie that will spice up your holidays and add to the winter atmosphere (isn't it snowing just about everywhere at this moment?) I found the recipe in my grandmother's notebook, but I modified it considerably, so that now I'm close to calling it my own. It's a fat-free biscuit, but do not be fooled – the amount of sugar and honey compensates for the calorie loss on the fat side. Here it goes:

• 10 Tbsp sugar
• 8 Tbsp honey
• 2 eggs
• 150 g white wheat flour
• 150 g wholemeal wheat flour
• 100 g ground hazelnuts
• 1 sachet baking powder
• 1 sachet winter spice mix (cinnamon, star anise, allspice, cardamom)
• 1 Ts cinnamon
• Icing sugar and water for the icing

Mix sugar and eggs until frothy, adding honey. Mix flour with baking powder and hazelnuts and add to the egg mixture. Add the spices and mix well. If your dough is too soft or creamy, add some more flour and roll it out with a rolling pin. It should be c. 8 mm thick. Bake on a sheet of baking paper for ten minutes at 180° C. You can eat them straight away (as our lovely model demonstrates on the photographs) or wait till they cool and cover them with sugar icing. For the icing, mix powder sugar with water to get a honey-like consistency and spread on top of the cookies.

Išleri / Ischler Plätzchen

Nisu vam se dopale vanilice? Prezirete mast? Keks nije keks bez čokoladnog preliva? Ovo je recept za vas!

Vanilice su u našoj kući doživele veliki uspeh. To je prvi kolač koji Una u stvari jede, a ne samo da oliže šećer i odloži u stranu. Dok ih je bilo, redovno mi je tražila da joj popodne serviram nekoliko vanilica u njenu činijicu. Pošto je to sve tako dobro prošlo, i pošto nisam imala drugog posla juče popodne, rešila sam da se zabavimo praveći išlere, pošto je reč o vrlo sličnom keksu pri čijem pravljenju ona može da pomaže.

Išleri treba da izgledaju kao vanilice bez šećera, a sa čokoladom. U tom smislu, treba da budu okrugli. Međutim, rešila sam da malo ubijem monotoniju i vadila sam testo u obliku zvezdica. Ili što bi Una rekla, zevzdice. No, to nije sve: testo je značajno drukčije, jedino što je baš baš isto je džem od kajsija kojim se filuju.

Originalni recept glasi:

• 140 g brašna
• 140 g putera
• 70 g mlevenih lešnika ili oraha
• 70 g šećera

+

• džem od kajsije
• 100 g čokolade za kuvanje i malo ulja

Od gore navedenih sastojaka se dobije manja količina smese, koja je sasvim dovoljna da zadovoljite potrebu za išlerima. Dobije se četrdesetak komada (doduše moja zvezdasta modla je bila veoma mala; kružića bi ispalo manje). Ako hoćete da uživate u njima nedeljama, kao u vanilicama, udvostručite količinu.

Postupak je isti kao za vanilice: testo se umesi, razvalja oklagijom, vadi modlom i peče na bakpapiru u rerni prethodno zagrejanoj na 180 stepeni oko pet minuta. Zatim se lepi džemom i gornji sloj keksa se umoči u otopljenu čokoladu.

Preliv od čokolade se sprema tako što se na veoma tihoj vatri otopi čokolada u šerpici i pri kraju se u nju umešaju dve supene kašike ulja. Ili ako možete da kupite gotov čokoladni preliv, spreman za topljenje (tzv. couverture) onda vam ne treba ulje.

Sačekajte da se malo osuši džem kojim ste lepili kekse, pa uhvatite svaki išler za donji sloj i naglavce ga umočite u čokoladu. Malo otresite i ostavite da se ohladi i osuši. Pazite da pritom ne opečete prste čokoladom.

Šta sam promenila: Prvo, u testo sam stavila jedno jaje i shodno tome povećala količinu brašna za sedamdesetak grama. U stvari je trebalo da povećam količinu mlevenih lešnika, onda bi išleri bili aromatičniji, ali nema veze. Uplašila sam se da će mi se testo mrviti ako ne stavim jaje, pa sam se vodila logikom da ne može mnogo da uprska stvari čak i ako nije neophodno i tako je to ispalo.

Da ih ponovo pravim, umesto čokolade za kuvanje bih uzela pola-pola crnu čokoladu od 70% kakaoa i čokoladu za kuvanje. Kad bi se stavila samo crna čokolada, taj ukus bi prekrio sve ostale, a samo čokolada za kuvanje je suviše neutralna.

Presuda: Dok su još bili sasvim sveži - fantazija. Danas su mi malo suvonjavi, što je tipično za kekse s puterom. Ali i dalje veoma ukusni. A ne da su lepi... Svejedno, Una je olizala čokoladu i odložila u stranu.

Ischler Plätzchen

Here's a Christmas classic of the middle-European cuisine, Ischler biscuits. They are somewhat similar to Vanilice, the recipe I published last, but there's a lot of difference in details. I shaped them as little stars, but traditionally they're round. A cup of warm tea and some Ischler biscuits is all you need to make Christmas taste and feel like Christmas. Enjoy!

• 140 g butter
• 140 g flour
• 70 g ground hazelnuts
• 70 g sugar

+

• apricot jam
• 100 g baker's chocolate
• a little cooking oil

Knead a dough from the first four ingredients. I added an egg and thus, some more flour because I didn't want to risk ending up with crumbly biscuits, but the original recipe says no egg. You decide. Just like Vanilice, bake for 5 minutes at 180-200 degrees C. "Glue" with apricot jam and wait till the cookies cool off. Melt the chocolate and add about two tablespoonfuls of oil to make your couverture glossy. Dip the upper half of the biscuit in chocolate, shake off and leave to cool. Be careful not to burn your fingers!

Vanilice

Znam, nije me bilo užasno dugo, u Beogradu nisam imala ni vremena ni volje za kolače, a ne bi bilo zgoreg da se skine koje kilce... Medutim, evo božićne atmosfere u Nemačkoj, sve okićeno, sve veselo, na trgu je Weihnachtsmarkt, jedu se Plätzchen.

Možda neko od vas ne zna šta su Plätzchen? Reč je o sitnim kolačima, uglavnom keksima, koji se prave, poklanjaju i jedu u toku decembra. Kolačići bi trebalo da budu što trajniji, da bi u njima moglo da se uživa nedeljama, a i da nešto pretekne za komšije, kolege na poslu i prijatelje. U tom smislu, keksi su najpogodniji, uglavnom oni zimski, s ukusom cimeta, vanile, korijandera, anisa, klinčića, ili mešavinom svih tih začina. Tako mi je palo napamet da predstavim vanilice ovdašnjem življu - em su keksaste, em dugo mogu da opstanu u nekoj tegli ili kutiji, em su nešto što ja mnogo, mnogo volim.

Naravno, ne bilo kakve. Najviše mrzim kad mi neko ljepne neki šecer s prizvukom voća koji je toliko gust da se jasno vidi kao fil na torti izmedu ona dva keksa, ali zato nema apsolutno nikakav ukus osim slatkoće i čemu onda sav trud. Molim lepo, vanilice isključivo s domacim džemom od kajsija. Jeste, onim moje mame što mu pevam hvalospeve u svakom receptu u kome se pojave kajsije.

Osim toga, vanilice moraju da se mese s mašću. Ako nema masti, onda to nisu vanilice nego išleri bez čokolade. Na ugriz, keks mora da bude mek i da se topi u ustima. Testo sa buterom je uvek prhko, svejedno koliko "odstoji" i na jeziku je oštro i mrvičavo. Nemojte se bojati masti: ako je dvaput godišnje stavite u neki kolač koji jednostavno nije onaj pravi bez nje, nećete zanavek uništiti nivo holesterola u krvi. Bolje vam je smanjite strast prema prasećem pečenju, majonezu i ostalim zimskim porocima zarad koje vanilice više.

Recept je prastar, stotinu puta oproban i proveren. Pošto je rec o porodicnoj tajni, ovaj blog članak će se obrisati 30 sekundi nakon što ga budete pročitali. Dotle - ko je zapisao, zapisao je :)

• 250 g masti
• 250 g šećera
• 4 jajeta
• 250 g mlevenih oraha
• brašno
• džem od kajsija
• 200 g šećera u prahu
• 4 kesice vanilinog šećera ili jedna šipka vanile

Vanilice se valjaju u prah šećer aromatizovan vanilom. Ako koristite vanilin šećer u tu svrhu, pomešajte ga s prah šećerom neposredno pre valjanja keksa. Ako koristite šipku vanile, rasecite je po dužini, izgrebite srž i isecite šipku na tri dela, pa to stavite u prah šećer i ostavite barem da prenoći.

Zagrejte rernu na 200 stepeni. Umutite mast omekšalu na sobnoj temperaturi sa šećerom. Dodajte cela jaja. Zatim sve sjedinite s mlevenim orasima.

A sada, onaj nezgodan deo: recept nalaže da se dodaje brašna "koliko testo upije". I pored najbolje volje, ne mogu da vam dam tačnu meru jer dosta zavisi, recimo, od veličine jaja. Savetujem vam da za početak prosejete oko 500 g brašna tip 500 (odnosno 550). Postepeno dodajte brašno u masu muteći mikserom sa spiralnim dodacima za testo. Zatim sklonite mikser i rukom domesite testo dok ne prestane da se lepi, ali je još uvek meko. Dodavajte brašna po potrebi dok ne dođete do konzistencije kao sa slike.

Pospite radnu površinu brašnom i razvucite testo da bude debelo oko 3 mm. Malim okruglim kalupom izvlačite kružiće i redajte ih u plitak pleh obložen bakpapirom. Pecite ne duže od 5 minuta (dovoljno je da samo blago porumene), vadite, i dok su još tople, lepite jednu za drugu malom količinom džema od kajsija (ne sme da curi sa strane). Zatim svaku vanilicu uvaljajte u prah šećer i odložite u kutiju za keks. Kao i ostalim testima s mašću, i vanilicama je potrebno 24 sata da omekšaju, pa pokušajte da im odolite i da ih jedete sutradan.

Šta sam promenila (ujedno i Presuda): Ništa. Vanilice su klasik, savršene baš takve kakve jesu, i jedan od retkih kolača pri čijem spremanju kreativnosti nema mesta. Dobro, možete da ih izrežete u obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara, kakve god već kalupe imate. Ali okrugle su nekako najlepše. Ili se meni to čini?

Vanilice /vah'nilitse/

Vanilice are a traditional Balkan winter cookie, often served as "sweet appetizer" on slavas and Christmas festivities. They play a terrific double role as German "Plätzchen" and were met with high acclaim wherever I made them. It's another classic childhood recipe and a popular favourite that is not forgotten, in spite of one of its main ingredients - oldfashioned pork lard.

And be careful: do not try to make this cookie with butter instead - butter makes the dough crisp and crumbly, while lard will give it the required softness 24 hours after you made them.

You will need:

- 250 g ground walnuts

- 250 g lard

- 250 g sugar

- 4 eggs

- flour (c. 500 g, but prepare more)

- apricot jam

- 200 g icing sugar

- vanilla sugar or vanilla pod

Mix lard at room temperature with sugar. Add eggs, and in the end, walnuts. Switch to dough kneaders on your mixer and start adding flour gradually. The recipe states that so much flour should be added "as the dough will soak up", which means a compact mass that doesn't stick to your fingers but is soft nevertheless. Depending on the size of the eggs, this is about 500 g of flour, but be prepared to add some more until the dough looks like mine, pictured above (finish kneading by hand).

Mix icing sugar with vanilla sugar or cut and deseed the vanilla pod and add it to the icing sugar. We used vanilla sugar when I was little because vanilla pods were unavailable and expensive, but go for the real thing if you can get hold of it.

Pre-heat the oven to 200 degrees. Line a shallow baking tray with greaseproof paper. Roll out your dough on a surface dusted with flour so it doesn't stick. The dough should be about 3 mm thick. Take a smallish round form and cut out circles which you should arrange on the tray (no need to space them, they will hardly change during baking) and bake for about 5 minutes, just until they start changing colour.

Glue two discs with apricot jam and roll them in vanilla icing sugar. Keep in a cookie jar for everyone to enjoy, they will hold for weeks.